U borbi sa inflacijom ne imitiramo nikoga, tražimo svoj put u obuzdavanju inflacije i doprinosu privrednom rastu, napisala je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković u autorskom tekstu u časopisu „Svet bankarstva i investicija“.
„U toj borbi sa inflacijom mi ne imitiramo nikog, tražimo svoj put u obuzdavanju inflacije i doprinosa privrednom rastu. Mere i odluke utiču na realan život, standard i političku stabilnost. Istrajaćemo u tome jer smatramo da je i u doba globalizacije, kao i fragmentacije, najvažnije naći svoje mesto i pravu meru prilikom donošenja odluka“, navela je Tabaković.
Tabaković je, u tekstu „Faktor pohlepe u njegovim različitim oblicima i inflacija“, napisala da je ceo svet, pa i Srbija, žrtva štampanja novca koje traje od 2008. godine.
„Svidelo se to nekome ili ne, kapitalizam prestaje da bude kapitalizam iz teorije i kada gubici, koje je stvorio finansijski sektor proizvodnjom raznih derivata, postaju kategorija koja se deli na ukupno stanovništvo, a profiti se dele pojedinačno unutar finansijskog sektora“, ocenila je Tabaković.
Ona je dodala da bi inflacije bilo i da nije došlo do sukoba u Ukrajini.
„Inflacija bi buknula i da nije bilo sukoba u Ukrajini jer je taj višak novca morao da se u jednom trenutku pojavi. Mi smo o tome pisali i 2018. godine, lično sam o tome govorila u BIS-u u Bazelu, da će više od 50 odsto inflacije u Srbiji biti posledica takvog ponašanja centralnih banaka u globalizovanoj ekonomiji“, objasnila je Tabaković.
Prema njenim rečima, od 2008. godine, počev od Amerike do ECB postoji nekonvencionalna monetarna politika, vođena štampanjem novca i raznim instrumentima.
„Zašto se dugo nije video taj štampan novac, kroz razne varijante, kako god ih nazvali, oni jesu višak u opticaju. Pa nije se video jer je najviše išao odabranima, velikim korporacijama koje su taj novac ulagale u kupovinu sopstvenih akcija i u kupovinu svoje konkurencije“, navela je Tabaković.
Velike centralne banke štampajući toliki novac, kako kaže Tabaković, nisu uspevale da podignu inflaciju na željeni nivo od oko dva odsto.
„Umesto da centralne banke vode borbu protiv inflacije i da tržištima upravljaju svojom politikom, utičući na inflaciju svojim stopama i instrumentima koji poseduju, veliki broj tih važnih centralnih banaka, počinju da prate zahteve tržišta i gotovo da tržišta diktiraju koju će kamatu objaviti na prvom važnom sastanku u mesecu centralna banka“, objasnila je guverner NBS.
Tabaković je kazala da se Srbija nije ugledala na velike centralne banke, ni uvođenjem negativnih kamatnih stopa, ni politikom koju su vodile velike centralne banke.
„Niska inflacija, tj. stabilnost cena jeste naš prvi cilj, ali finansijska stabilnost je cilj neodvojiv od toga, uz održavanje privrednog rasta. Mi smo ponosni da smo i pored ovakvih okolnosti, snizili nivo problematičnih kredita na tri odsto“, napisala je Tabaković.
Ona je navela da Narodna banka Srbije ima redovnu komunikaciju sa najznačajnijim trgovinskim lancima i u svakoj prilici apeluje da ne treba koristiti rast troškovnih pritisaka i globalni rast inflacije, za neopravdano povećanje profitnih marži.
„Svi možemo da doprinesemo vodeći računa o tome da pojedinačni interes jedne grupe ljudi ili jednog lobija ne bude generator inflacione spirale“, rekla je Tabaković.
Napominjući da silaznu putanju prehrambene inflacije očekujemo do kraja perioda projekcije, navela je da je specifičnost tržišta hrane i cena hrane to što je tražnja za hranom manje cenovno elastična od drugih grupa proizvoda.
„Kada je reč o tržištu hrane i cenama hrane, njihova specifičnost ogleda se u činjenici da je tražnja za hranom manje cenovno elastična od drugih grupa proizvoda, što olakšava i da se povećani troškovi proizvodnje u većoj meri prenesu na maloprodajne potrošačke cene“, ocenila je Tabaković.
Ona je napisala da je Srbija prošlu godinu završila sa jednom milijardom evra kupljenih deviza na međubankarskom deviznom tržištu, da bi mogla da reaguje kada zatreba da dinar ne ojača previše.
„NBS je intervenisala od početka godine na strani kupovine u iznosu od više od 1,4 milijarde evra neto. Od 2008. do 2012. godine NBS je svaku godinu završavala kao neto prodavac deviza“, navela je Tabaković.
Tabaković je ukazala na to da je NBS od 2017. godine samo jednu godinu završila kao neto prodavac deviza, a sve ostale godine su završene sa pozitivnim učinkom i povećanjem deviznih rezervi po osnovu intervencija na međubankarskom deviznom tržištu.
„To smo mogli da postignemo jer smo obezbedili predvidiv ambijent, gde dolaze strani direktni investitori i gde imamo priliv i portfolio investicija. Ali kada neko ulaže u gradnju fabrike ovde, to je najbolji dokaz dugoročnog poverenja u ambijent koji smo stvorili kao država“, zaključila je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
Mali: Grafikoni ne lažu – srpski BDP u porastu, veća primanja
Preuzmite android aplikaciju.
