У борби са инфлацијом не имитирамо никога, тражимо свој пут у обуздавању инфлације и доприносу привредном расту, написала је гувернерка Народне банке Србије Јоргованке Табаковић у ауторском тексту у часопису „Свет банкарства и инвестиција“.
„У тој борби са инфлацијом ми не имитирамо никог, тражимо свој пут у обуздавању инфлације и доприноса привредном расту. Мере и одлуке утичу на реалан живот, стандард и политичку стабилност. Истрајаћемо у томе јер сматрамо да је и у доба глобализације, као и фрагментације, најважније наћи своје место и праву меру приликом доношења одлука“, навела је Табаковић.
Табаковић је, у тексту „Фактор похлепе у његовим различитим облицима и инфлација“, написала да је цео свет, па и Србија, жртва штампања новца које траје од 2008. године.
„Свидело се то некоме или не, капитализам престаје да буде капитализам из теорије и када губици, које је створио финансијски сектор производњом разних деривата, постају категорија која се дели на укупно становништво, а профити се деле појединачно унутар финансијског сектора“, оценила је Табаковић.
Она је додала да би инфлације било и да није дошло до сукоба у Украјини.
„Инфлација би букнула и да није било сукоба у Украјини јер је тај вишак новца морао да се у једном тренутку појави. Ми смо о томе писали и 2018. године, лично сам о томе говорила у БИС-у у Базелу, да ће више од 50 одсто инфлације у Србији бити последица таквог понашања централних банака у глобализованој економији“, објаснила је Табаковић.
Према њеним речима, од 2008. године, почев од Америке до ЕЦБ постоји неконвенционална монетарна политика, вођена штампањем новца и разним инструментима.
„Зашто се дуго није видео тај штампан новац, кроз разне варијанте, како год их назвали, они јесу вишак у оптицају. Па није се видео јер је највише ишао одабранима, великим корпорацијама које су тај новац улагале у куповину сопствених акција и у куповину своје конкуренције“, навела је Табаковић.
Велике централне банке штампајући толики новац, како каже Табаковић, нису успевале да подигну инфлацију на жељени ниво од око два одсто.
„Уместо да централне банке воде борбу против инфлације и да тржиштима управљају својом политиком, утичући на инфлацију својим стопама и инструментима који поседују, велики број тих важних централних банака, почињу да прате захтеве тржишта и готово да тржишта диктирају коју ће камату објавити на првом важном састанку у месецу централна банка“, објаснила је гувернер НБС.
Табаковић је казала да се Србија није угледала на велике централне банке, ни увођењем негативних каматних стопа, ни политиком коју су водиле велике централне банке.
„Ниска инфлација, тј. стабилност цена јесте наш први циљ, али финансијска стабилност је циљ неодвојив од тога, уз одржавање привредног раста. Ми смо поносни да смо и поред оваквих околности, снизили ниво проблематичних кредита на три одсто“, написала је Табаковић.
Она је навела да Народна банка Србије има редовну комуникацију са најзначајнијим трговинским ланцима и у свакој прилици апелује да не треба користити раст трошковних притисака и глобални раст инфлације, за неоправдано повећање профитних маржи.
„Сви можемо да допринесемо водећи рачуна о томе да појединачни интерес једне групе људи или једног лобија не буде генератор инфлационе спирале“, рекла је Табаковић.
Напомињући да силазну путању прехрамбене инфлације очекујемо до краја периода пројекције, навела је да је специфичност тржишта хране и цена хране то што је тражња за храном мање ценовно еластична од других група производа.
„Када је реч о тржишту хране и ценама хране, њихова специфичност огледа се у чињеници да је тражња за храном мање ценовно еластична од других група производа, што олакшава и да се повећани трошкови производње у већој мери пренесу на малопродајне потрошачке цене“, оценила је Табаковић.
Она је написала да је Србија прошлу годину завршила са једном милијардом евра купљених девиза на међубанкарском девизном тржишту, да би могла да реагује када затреба да динар не ојача превише.
„НБС је интервенисала од почетка године на страни куповине у износу од више од 1,4 милијарде евра нето. Од 2008. до 2012. године НБС је сваку годину завршавала као нето продавац девиза“, навела је Табаковић.
Табаковић је указала на то да је НБС од 2017. године само једну годину завршила као нето продавац девиза, а све остале године су завршене са позитивним учинком и повећањем девизних резерви по основу интервенција на међубанкарском девизном тржишту.
„То смо могли да постигнемо јер смо обезбедили предвидив амбијент, где долазе страни директни инвеститори и где имамо прилив и портфолио инвестиција. Али када неко улаже у градњу фабрике овде, то је најбољи доказ дугорочног поверења у амбијент који смо створили као држава“, закључила је гувернер НБС Јоргованка Табаковић.
Mali: Grafikoni ne lažu – srpski BDP u porastu, veća primanja
Преузмите андроид апликацију.
