Svetski ekonomski forum (WEF) u Davosu, 53. godišnji sastanak, biće održan od sutra do 20. januara, gde će okupiti rekordan broj biznismena, predstavnika najvećih svetskih kompanija, lidera država i poznate ličnosti, a učestvovaće i predstavnici Srbije.
Forum u poznatom švajcarskom zimovalištu Davos poslednji put je održan u tradicionalnom terminu, u januaru, 2020. godine, pošto je 2021. bio organizovan virtuelno, a 2022. je održavanje bilo pomereno za maj zbog korona virusa.
Davos će i ove godine okupiti poslovnu i političku elitu.
Prema zvaničnoj agendi WEF-a, Srbiju će predstavljati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministarka kulture Maja Gojković.
Organizatori Svetskog ekonomskog foruma objavili su spisak učesnika na kojem je tzv. Kosovo predstavljeno fusnotom. Uz ime premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija nalazi se zvezdica.
Učestvovaće šefovi 52 države, 56 ministara finansija, 19 guvernera centralnih banaka, 30 ministara trgovine i 35 ministara spoljnih poslova, kao i predstavnici Ujedinjenih nacija, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske trgovinske organizacije i drugih međunarodnih tela.
Predstavnici Rusije, prema ranijim najavama, neće učestvovati, a očekuje se prisustvo kineske delegacije.
Na spisku učesnika su i lideri iz regiona, poput Edija Rame, zatim specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, najviši zvaničnici EU i evropski lideri, poput predsednice Evropske komisije Ursule von der Lajen, nemačkog kancelara Olafa Šolca i drugih.
Glavne teme će, prema najavama organizatora, biti kako rešiti globalne ekonomske i ekološke izazove, rat u Ukrajini i brojna druga aktuelna pitanja.
„Svi smo zapali u neku vrstu krize“, izjavio je ranije direktor WEF Klaus Švab na konferenciji o ukrajinskom ratu, klimatskim promenama i naizmeničnim problemima u nabavkama energenata i hrane.
Davos bi trebalo da pomogne da dođe do pomeranja u načinu razmišljanja nakon pandemije, rekao je Švab, koji je pokrenuo Svetski ekonomski forum još davne 1971. godine.
„Današnji svet je na kritičnoj prekretnici. Pandemija kovida-19 i rat u Ukrajini uzdrmali su već krhki globalni sistem. Ekonomski rast u najvećim svetskim ekonomijama je u zastoju i dalje rastu cene hrane i energije, objavili su organizatori ovogodišnjeg WEF-a u Davosu.
Ističu da se svet po prvi put od 1970-ih suočava sa nesigurnom neravnotežom rasta i inflacije koji se kreću u suprotnim smerovima.
Sve se to dešava uporedo sa povećanom geo-ekonomskom fragmentacijom, ranjivošću finansijskog sektora, uključujući povećane cene imovine i visoke nivoe duga, a klimatska kriza izmiče kontroli, navodi WEF.
Upozorava da bi, ako se svet ne pozabavi tim međusobno povezanim rizicima, ova, kako je ranije najavljeno, „decenija akcije“ mogla da postane „decenija neizvesnosti i krhkosti“.
WEF ističe da želi da u kontekstu ovih do sada neviđenih okolnosti reafirmiše vrednost i imperativ dijaloga i javno-privatne saradnje i to, ne samo da bi se kretao kroz trenutne kaskadne krize, već da bi pokrenuo opipljivu i sistemski pozitivnu promenu na duži rok.
Organizatori foruma ističu da već više od 50 godina WEF pruža prostor liderima da se uključe u međusobna razmatranja u duhu poboljšanja stanja u svetu i da nikada ta misija nije bila važnija.
WEF je uoči ovogodišnjeg okupljanja upozorio da postoji sve veća volatilnosti svetske privrede, kao i da će mogućnost recesije, kriza zbog troškova života i rastući dug dominirati u svetskoj ekonomiji u naredne dve godine, to jest u periodu dok traje borba za prevladavanje posledica pandemije i rata u Ukrajini.
To je objavio WEF u godišnjem izveštaju o globalnim rizicima, koji se zasniva na anketiranju 1.200 profesionalaca iz vladinih institucija, poslovnog sveta i organizacija civilnog društva.
Takođe istraživanje pokazuje da najneposredniji rizik predstavlja kriza troškova života, dok najveće dugoročne pretnje predstavljaju klimatske promene.
WEF je neprofitna grupa sa misijom da unapredi svet, koja organizuje godišnja okupljanja u vidu konferencije, a jedino kompanije moraju da plaćaju učešće na forumu.
Propusnice su obeležene bojama i nemaju svi jednak pristup svim sastancima.
Velike kompanije su u obavezi da u petočlanoj delegaciji imaju i jednu ženu, a prosečna starost učesnika je veća od 50 godina.
Često se može čuti da WEF ima svoj jezik zbog toga što učesnici koriste koporativni žargon.
Takođe, jedan od simbola WEF-a je plava kapa sa ćubom koju nose učesnici.
Preuzmite android aplikaciju.
