Светски дан заштите природе обележава се 28. јула широм света са циљем ширења свести о заштити, као и ради непосредне заштите природних ресурса.
Обележавањем овог датума акценат је стављен на чињеницу да је здрава животна средина препозната као темељ стабилног и продуктивног друштва, као и на потребу да осигурамо добробит садашњих и будућих генерација, при чему сви морамо учествовати у заштити, очувању и одрживом управљању нашим природним ресурсима.
Тим поводом Завод за заштиту природе Србије у Природњачком центру Свилајнац, одржаће 29. јула 2021. године са почетком у 11:00 часова, радионицу „Знањем против страха“, за ученике нижих разреда основне школе.
Циљ радионице је да деца на занимљив начин и кроз игру сазнају које врсте змија и других гмизаваца живе у нашој земљи, како се понашати и поступати са њима уколико се нађемо у њиховој близини и зашто је значајно да сачувамо ове животиње, како би се ослободили нерационалног страха који постоји у јавности од ових животиња. Због угрожености, пре свега њихових станишта све врсте змија које живе у Србији проглашене су за заштићене врсте.
У циљу очувања укупног биодиверзитета као ресурса природе у Србији су под законску заштиту стављене 2633 дивље врсте биљака, животиња, гљивa.
Најугорженије врсте представљају се у Црвеним листама и Црвеним књигама, где се процена угрожености врши на основу методологије прописане од стране Међународне уније за заштиту природе – IUCN.
За нашу земљу, до сада су објављене 4 црвене књиге и то за: флору, дневне лептире, водоземце, гмизавце и птице, док је припремљен рукопис за рибе, а у изради је и за сисаре.
Завод за заштиту природе Србије, путем мониторинга стања популација животињских врста од посебног интереса и значаја и њихових станишта предлаже, спроводи и координира активности и мере заштите тих врста и укупног биодиверзитета.
Бројне активности и спроведене мере у протеклом периоду су довеле до значајног побољшања укупног конзервационог статуса више дивљих животињских врста, попут белоглавог супа, мрког медведа, опоравка популација видре, европског јелена и дивокозе, реинтродукције европског дабра, одржавања станишта и популације велике дропље.
Осим тога, кроз издавање услова заштите природе а у складу са важећом националном легислативом и међународним документима, за све радове и активности у природи се прописују мере забране и ограничења а све у циљу заштите врста и њихових станишта. Томе доприносе и све усмеренија истраживања научних и стручних институција и невладиних организација која за циљ имају прикупљање података о врстама, њиховој дистрибуцији у Србији, негативним утицајима и мерама које треба применити да би се бројност јединки и популација очувале и унапредиле.
Такође, проглашењем нових и очувањем постојећих заштићених подручја, која тренуто зауимају 7.66% површине наше земље, а све више кроз установљавање еколошки значајних подручја и еколошких коридора еколошке мреже Србије, доприноси се дугорочном очувању повољног статуса заштите не само појединачних животињских врста, него и читавих заједница и екосистема које настањују.
