Није сваки умор последица напорног дана. Нису ни нервоза, несаница, нагле промене тежине или осећај да организам више „не функционише као раније“ увек само резултат стреса и убрзаног живота.
Иако многи ове симптоме месецима покушавају да објасне премором, мањком сна или свакодневним притисцима, лекари упозоравају да иза њих често могу да се крију поремећаји рада штитне жлезде – једног од најважнијих регулатора читавог организма.
Проблем додатно отежава то што се симптоми развијају постепено и неприметно. Људи се временом навикну на константан умор, слабију концентрацију, промене расположења или осећај исцрпљености, па у таквим ситуацијама ретко помисле да би требало проверити стање штитне жлезде и урадити анализу хормона. Управо због тога стручњаци болести штитне жлезде често називају „тихим поремећајем савременог човека“.
Поводом Светског дана штитне жлезде, који се обележава 25. маја, др мед. Светлана Петровић, лекар специјалиста интерне медицине и субспецијалиста ендокринологије из МедиГроуп система, говорила је о симптомима који често пролазе непрепознато, значају правовремене дијагностике, улози стреса и савременог начина живота, али и најчешћим заблудама када је реч о болестима штитасте жлезде.
Штитна жлезда, иако мала, управља изузетно сложеним процесима у организму – од метаболизма, телесне температуре и рада срца, до нивоа енергије, квалитета сна, расположења и хормонске равнотеже. Када њен рад постане успорен или превише активан, последице се не одражавају само на физичко здравље, већ и на психичко стање, концентрацију и свакодневно функционисање.
“Најчешћи поремећаји штитне жлезде су хипотиреоза и хипертиреоза, али и аутоимуне болести попут Хасхимото тхyроидитиса и Гравесове болести. Код хипотиреозе пацијенти често имају хроничан умор, успореност, поспаност, осећај хладноће, проблеме са концентрацијом, такозвани ‘браин фог’, депресивно расположење, суву кожу, опадање косе и добијање на телесној тежини. Са друге стране, појачан рад штитасте жлезде може изазвати унутрашњи немир, нервозу, убрзан рад срца, несаницу, појачано знојење, дрхтање руку и губитак телесне тежине”, објашњава др Петровић.
Како истиче, један од највећих проблема јесте чињеница да симптоми често нису драматични нити нагли, већ се развијају постепено током месеци или година.
“Пацијенти се врло често навикну на стање хроничног умора и исцрпљености. Промене расположења, заборавност, пад енергије или осећај да су стално под стресом углавном приписују свакодневним обавезама, па се лекару јављају тек када симптоми озбиљно почну да ремете квалитет живота”, каже др Петровић.
Савремени начин живота додатно доприноси учесталости ових поремећаја. Дуготрајан стрес, нередовна исхрана, недостатак сна, вишесатни рад пред екранима и физичка неактивност утичу на хормонску и метаболичку равнотежу организма.
“Дуготрајан стрес активира хормоне стреса, првенствено кортизол, који утиче на имунолошки систем, метаболизам и хормонску равнотежу. Код одређеног броја људи управо након интензивног психичког или физичког стреса долази до развоја или погоршања аутоимуних болести штитасте жлезде”, упозорава др Петровић.
Посебно су угрожене жене, код којих се поремећаји рада штитасте жлезде јављају вишеструко чешће него код мушкараца. Разлог за то лежи у сложеној повезаности хормона, генетике и имунолошког система.
“Женски хормони, нарочито естроген, утичу на рад имунолошког система и штитасте жлезде. Управо зато одређени периоди живота жене, попут пубертета, трудноће, постпорођајног периода, перименопаузе и менопаузе, носе повећан ризик за развој поремећаја функције штитасте жлезде”, објашњава др Петровић.
Једна од тема о којој се данас све више говори јесте повезаност штитасте жлезде са општим метаболичким здрављем организма, укључујући витамин Д, јетру и хроничне упалне процесе.
“Витамин Д има важну улогу у раду имунолошког система и његов нижи ниво често се виђа код особа са аутоимуним болестима штитасте жлезде. Такође, јетра има кључну улогу у метаболизму тироидних хормона, због чега поремећаји функције јетре могу додатно утицати на хормонску равнотежу и опште стање организма”, каже др Петровић.
Када је реч о терапији, докторка наглашава да је редовно праћење хормона од кључног значаја, али и да међу пацијентима и даље постоји много заблуда.
“Пацијенти често имају страх од хормонске терапије или очекују да ће суплементи и исхрана моћи потпуно да замене лечење. Међутим, код јасног хормонског дефицита, терапија представља надокнаду хормона који организму недостају и значајно побољшава квалитет живота. Исхрана, физичка активност, квалитетан сан и корекција витамина Д имају важну подржавајућу улогу, али не могу заменити адекватну терапију”, истиче др Петровић.
Исхрана, како објашњава, треба да буде уравнотежена и индивидуално прилагођена, без екстремних рестрикција и популарних „интернет дијета“.
“Не постоји универзална дијета за болести штитасте жлезде. Важни су квалитетни извори јода, селена, гвожђа и витамина Д, док би индустријски прерађену храну, велике количине шећера и ултра-прерађене производе требало у потпуности избацити због њиховог утицаја на упалне и метаболичке процесе”, каже др Петровић.
Поводом Светског дана штитне жлезде, стручњаци посебно апелују да се симптоми попут дуготрајног умора, промена телесне тежине, опадања косе, несанице, нервозе или убрзаног рада срца не занемарују и не приписују искључиво стресу и убрзаном начину живота.
“Важно је да научимо да ослушкујемо сигнале које нам тело шаље. Превентивни прегледи и правовремена дијагностика могу значајно допринети раном откривању поремећаја и спречавању озбиљнијих компликација”, закључује др Петровић.
Конзумирање овог минерала може ублажити симптоме прехладе и грипа
Преузмите андроид апликацију.
