Постоји један специфичан апетит, а стручњаци имају објашњење зашто једемо када нисмо гладни.
Када се суочимо са вишком килограма, често се запитамо: “Како се ово десило?” А јавља се и осећај да се више не препознајемо у огледалу. Уобичајена претпоставка је да једемо када смо гладни. Када неко једе више него што му је потребно, лако је закључити да је “превише гладан“, па се јавља и питање шта то није у реду. Међутим, истина је другачија. Не једемо само када смо гладни. Заправо, физиолошка глад је често само мали део приче када је у питању преједање и гојазност. Чест је случај да једемо као одговор на различите окидаче.
Шта су окадачи преједања?
Окидачи су све ситуације, мисли, емоције или спољашњи фактори који покрећу жељу за храном чак и када нисмо физички гладни. Другим речима, они “активирају” навику једења, често аутоматски и без свесне одлуке.
Осим стварне физичке глади, окидачи за преједање најчешће спадају у следеће категорије:
Присутност хране – Сама присутност или мирис хране може подстаћи једење, чак и када немамо потребу за њом. Отворена кеса грицкалица на столу или колачи у кухињи често доводе до несвесног грицкања.
Социјалне ситуације – Једемо јер нам се нуди, јер “није пристојно одбити“ или једноставно зато што сви око нас једу. Изласци, породична окупљања и дружења често подразумевају више хране него што нам је потребно.
Специфичне активности – Одређене активности повезујемо са јелом: гледање телевизије, рад за компјутером, учење, вожња, па чак и пауза на послу. Временом, ове активности саме по себи постају сигнал за јело.
Емоције – Ово је један од најчешћих окидача. Храна се користи као начин да се носимо са стресом, анксиозношћу, тугом, досадом, али и као награда када смо срећни или желимо да се опустимо.
Умор – Када смо исцрпљени, имамо мање енергије за доношење свесних одлука. Тада чешће посежемо за брзом, калоричном храном као “пречицом“ за енергију.
Мисли – Одређени обрасци размишљања могу подстаћи преједање, као што су: “Већ сам покварила дан, могу да наставим“, “Заслужујем ово“, “Почињем од сутра“…
Посебне прилике – Рођендани, свадбе, празници, али и ситуације попут “данас је викенд“ или “дуг је био дан“ често постају оправдање за преједање.
Зашто је важно препознати окидаче?
Разлог је једноставан: када разумемо шта покреће наше понашање, добијамо могућност да га мењамо. Без тог увида, преједање делује као нешто што се “само дешава“, што води ка осећају губитка контроле и фрустрацији.
Када препознамо окидаче:
повећавамо свесност о сопственим обрасцима,
правимо разлику између физичке глади и других потреба,
добијамо простор да реагујемо другачије.
Другим речима, прелазимо из аутоматског у свесно понашање.
Како да се носимо са окидачима?
Не постоји једно универзално решење, али постоје стратегије које могу значајно помоћи:
Присутност хране – Држите висококалоричну храну ван видокруга или је немојте држати код куће.
Планирајте унапред шта и када једете – Сервирајте порцију уместо да једете директно из паковања.
Специфичне активности – Раздвојте активности и јело (нпр. не јести испред телевизора).
Уведите алтернативне навике – чај, шетња, истезање.
Поставите јасну структуру оброка.
Емоције – Научите да препознате емоцију пре него што посегнете за храном.
Развијте друге начине регулације: разговор, записивање, кретање – Поставите питање: “Шта ми је сада заправо потребно?“.
Умор – Радите на квалитету сна. Не ослањајте се на храну као једини извор енергије. Планирајте једноставне, нутритивне оброке унапред.
Мисли – Преиспитајте аутоматске мисли и замените “све или ништа“ размишљање флексибилнијим приступом. Подсетите се да један избор не дефинише цео дан.
Социјалне ситуације – Вежбајте да љубазно одбијете храну. Фокусирајте се на разговор и друштво, не само на храну.
Направите план.
Посебне прилике – Уживајте свесно, без осећаја кривице. Не користите прилике као оправдање за губитак контроле.
Вратите се рутини већ следећим оброком.
Суочавање са непријатним емоцијама и тешким тренуцима је вештина: Ево савета како да је усавршите
Преузмите андроид апликацију.
