Svetska ekonomija se suočila u 2022. godini sa „savršenom olujom“ višestrukih kriza.
Zdravstvena kriza, koja je izbila 2019. u Kini i zahvatila celu planetu, nastavila je da pritiska globalnu ekonomiju i tokom ove godine, kroz poremećene privredne, logističke i trgovinske tokove.
Novu 2022. dočekali smo s nadom da će kovid pandemija, koja je izbacila iz koloseka normalan život građana i preduzeća, biti okončana, ali umesto toga smo se već u februaru suočili s ratom u Ukrajini, koji je gurnuo svet u novi period neizvesnosti.
Oružani sukob u Evropi, najveći od Drugog svetskog rata, pokrenuo je niz novih kriza – pre svega energetsku i prehrambenu.
Naime, zapadne države su zbog napada Rusije na Ukrajinu uvele tokom minule godine brojne ekonomske i finansijske sankcije Moskvi, pri čemu je Evropska unija donela čak devet paketa kaznenih mera, od koji poslednji 16. decembra.
Kako je Rusija jedan od vodećih izvoznika nafte i prirodnog gasa u svetu, sankcije su rezultirale vrtoglavim rastom cena na globalnim tržištima energije.
Cene hrane su takođe porasle, podstaknute troškovima đubriva i transporta, kao i ruskim blokadama izvoza žitarica iz Ukrajine, koja je veliki proizvođač pšenice. U ekonomskom smislu, ovo je predstavljalo klasični udar na tržišnu ponudu.
Nagli rast cena ključnih sirovina bio je glavni pokretač inflacije koja je u 2022. dostigla u većini zemalja sveta višedecenijske rekordne dvocifrene stope. U svim regionima, hrana i gorivo su u proseku činili više od polovine inflacije ove godine.
U Evropskoj uniji, indeks potrošačkih cena je u novembru iznosio 11,1 posto na godišnjem nivou, što je stopa bez presedana u poslednjih 20 godina. Procenjuje se da će globalna inflacija završiti ovu godinu na oko 9,0 procenata.
Rast inflacije se vrlo brzo infiltrirao u svakodnevni život građana sveta, inicirajući krizu troškova života, krizu gladi, rast siromaštva, a preduzeća su visoke troškove energije i sirovina rešavale smanjenjem proizvodnje i redukovanjem radne snage.
Sve to je dovelo do brojnih štrajkova građana u mnogim zemljama sveta tokom jeseni, i protesta radnika u privatnom i javnom sektoru koji su zahtevali da povećanje zarada prati rast troškova života.
Kako bi se se izborile sa galopirajućom inflacijom, vodeće centralne banke su krenule s agresivnim podizanjem referentnih kamatnih stopa, na čelu sa američkim Federalnim rezervama (FED), po cenu usporavanja privrednog rasta, pa i recesije.
Da bi ukrotila inflaciju, Evropska centralna banka (ECB) je takođe prvi put u poslednjih 11 godina podigla ključnu kamatu u 19-članom valutnom bloku, ali mnogo opreznije od FED-a, vodeći računa da pooštravanje uslova zaduživanje ne odvede evrozonu u novu dužničku krizu.
Godina koju smo ispratili, ostaće upamćena i po tome da je evro pao ispod pariteta prema dolaru, prvi put otkako je stvorena jedinstvena valuta evrozone pre dve decenije.
Pomračeni ekonomski izgledi u Evropi, posustajanje kineskog privrednog rasta zbog politike nultog kovida, i agresivno zatezanje monetarne politike FED-a, uticali su na jačanje dolara prema korpi rivala ove godine, usled pojačane tražnje investiora za imovinom koja se smatra „sigurnim utočištem“, uključujući dolar.
Sve u svemu, godina iza nas je bila teška i opterećena geopolitičkim tenzijama i ekonomskim nedaćama. Nažalost, ekonomski analitičari i eksperti upozoravaju da će 2023. biti još teža za globalnu ekonomiju.
Zbog rata u Ukrajini, čiji se kraj ne nazire, i produženog privrednog usporavanja Kine, Međunarodni monetarni fond je procenio da će globalni rast u 2023. iznositi samo 2,0 odsto, ili čak manje.
To bi bilo prvi put od finansijske krize 2008, da svetski bruto domaći proizvod zabeleži tako spor tempo rasta, izuzimajući pad u 2020. godini zbog pandemije.
Preuzmite android aplikaciju.
