U vremenima kada se mišljenje tek razvijalo, čovek je pitajući se i otkrivajući različite stvari napredovao na polju nauke, kulture i umetnosti.
Vremenom je bilo moguće u pojedincu dostići određeni ideal koji je ostavljao utisak u društvu odlikujući se izuzetnom veštinom misaonog delovanja i refleksijom stvarnosti koja je stimulisala promene u društvu na bolje.
U vremenu – intelektualac nekada i sada
Antička Grčka, gledano istorijski, u svim svojim epohama donela je progresivni razvoj filozofskog mišljenja, mišljenja i delovanja uopšteno, kao i razvoja umetničkog duha na kojem su se druge kulture u svetu najviše oslanjale u periodima svog duhovnog i stvaralačkog preporoda.
Antička Grčka je pojmu intelektualac, koji nam sada referentno deluje daleko, ponajviše iz vremenske perspektive, podarila jedan određen entitet.
Tim postupkom pojam „intelektuac“ se čovekovom kvalitetnom stanju podario kao ono istinsko dobro, koje nužno pravi distinkciju između obrazovanog i školovanog, ali i što je daje mogući „legitimet“ u određenoj grupaciji koja se predvođena ulogom i posredstvom „intelektualca“ vodi i definiše istom idejom.
Danas se intelektualac definiše kao osoba koja se po svom znanju razlikuje od drugih. Znanje koje je utemeljeno na višem stepenu misane sposobnosti – umu. Time se definicija intelektualca (lat. intellectus, intellego) prenosi na umsku sferu.
Pitanje današnjice: Da li je kategorija intelektualca prošla stvar?
Obzirom na pređašnje vreme, začetak pojma intelktualac i njegov dalji razvitak, sa posebnim naglaskom na prosperitet 18. veka – intelektu je dao jednu merljivu kategoriju. Intelektualac je u svom kategorijalnom određenju posedovao sve one najbolje kvalitete koje čovek može steći učenjem i koji se mogu izmeriti.
Znanje određenog broja jezika, stručnost u određenoj oblasti, neprolazni integritet i dignitet, praktična mogućnost sporvođenja ideja, ali i dostojanstvo veličine ljudskog duha koja obuhvata sve druge hrišćanske vrednosti ophođenja prema drugom čoveku.
Određenje merljivosti intelekta zadržalo se i dan danas, sa izazovima koje nosi „senzacionalističko vreme“. Merljivost koja je postala jedinstvena u svakoj grani života, pokazuje jednu primitivniju i „bržu“ ulogu čoveka koji je zaklonio zvanično „intelektusa“.
Inteligencija ne može biti prošla stvar, niti ona može da se istroši.
Neminovno da se danas teško stiče znanje i da je pojam intelektusa usled brojnih prikazivanja mistifikovan.
Početkom 20. veka različite su društvene teorije ukazale na moguću degradaciju sfera unutar ljudskog života koje će nužno oštetiti i pojam intelektualca.
Danas je on pod lupom.
Intelektus je danas samo dobro sakriven i često usled nedovoljnog znanja mase o tome šta je intelektualac i sami smo svedeni da verujemo da je obrazovan čovek, vođa određene grupacije, neko ko kritikuje određeno stanje, podvodi društvenu promenu – intelektualac.
Ljudi koji zaista nose saznanje o svetu, ljudima, promeni stanja i duha, i uopšteno društva u vremenu, ostali su negde izvan senzacionalističkog vremena, u tišini, radeći na sebi.
Preuzmite android aplikaciju
