Поред развијеног воћарства шумадијска општина Кнић се последњих година издваја и по квалитетној повртарској и расадничкој производњи. Поврће под пластеницима и на отвореном простире се на скоро 150 хектара а раст саме производње довео је и до раста потражње па све више фирми откупљује поврће из Кнића.
Стеван Луковић из села Пајсијевић код Кнића се последњих година бави повртарством и расадничком производњом паприке, парадајза и краставца. Производи се и под пластеницима и под отвореним небом а како сам каже земљиште поред реке Груже погодује свим биљним културама па тако и поврћу.
„У производњи је најважнији квалитет семена, а одмах затим и заштита биљака. Пластеничка производња код нас је таква да често људи годинама једну исту врсту биљке саде у пластеницима и онда после шест, седам година произвођачи кажу појавила се болест, а то значи да треба мењати место садње. Садња у пластенику креће негде од првог априла, међутим ове године су били мразеви па су тек сада људи кренули нагло да расађују пластенике. У почетку је ретко ко до 10. априла расадио а ко је пробао раније све му је смрзло. Многи су се вратили у своје викендице, на своја имања која су била запуштена и свако је засадио мало парадајза, паприке тако да је потражња много већа него пре три, четири године“, прича Стеван Луковић, повртар и расадничар, село Пајсијевић, општина Кнић.
Код расадничке производње поврћа под пластеницима олакшано је то што се све одвија под контролисаним условима од припреме земље до грејања.
„Као што је код пчелара матичњак где све креће тако је и ово место овде место где креће производња паприке, парадајза и осталих повртарских биљака. На грејачима се постављају контејнери где убацују семенке у сваку рупицу и ту грејањем земљишта одоздо, испод контејнера, креће клијање. Када биљка клија онда се пребацује у други део. Ово је место где се од новембра до сада не искључује бојлер и топла вода“, каже Луковић.
Општина Кнић последњих година се све више усмерава и ка повртарској производњи те тако субвенционише системе за наводњавање где је то потребно, као и опрему и конструкције за пластенике, па све више расте и број самих повртара.
„Повртарска производња у општини Кнић се одвија на отвореном пољу и у заштићеним просторима. Имамо негде површине од око 150 хектара а расте и тенденција заштићеног простора, тачније пластеника и стакленика. Производња је базирана на расадничку и на производњу неких значајних култура попут парадајза, краставца и паприке. Поред осталих повртарских култура на отвореном простору доминантни су купус и кромпир. Све више фирми које откупљују повртарске производе се обраћају нама како би препоручили квалитетне произвођаче повртарских производа“, прича Никола Ђурковић- сарадник у Канцеларији за пољопривреду, општина Кнић.
Општина Кнић, а поготову гружански крај који обилује воденим површинама, све више се на тржишту позиционира као регија позната по производњи поврћа па не чуди ни интересовање великих фирми за откуп што је довело до сигурности и у самој продаји.
U prvom kvartalu 1,6% više zaposlenih nego lane u istom periodu
Преузмите андроид апликацију.
