Dobro je poznato da određene navike, poput konzmiranja cigareta ili prekomernog pijenja alkohola, vremenom mogu negativno da utiču na zdravlje srca, ali postoje i druge stvari.
Mnoge svakodnevne navike o kojima zapravo ne razmišljamo takođe mogu da utiču na zdravlje srca. Ono što radimo, jedemo i pijemo može značajno da utiče na krvni pritisak, holesterol i rad srca i na kraju deluju na našu ukupnu funkciju srca.
Svakodnevne navike koje mogu da deluju na srčane probleme:
Usamljenost
– Izolacija od drugih takođe može da ima dubok uticaj na zdravlje našeg srca – kaže dr Rigved Tadvalkar, kardiolog. Nedavna studija je pokazala da starije žene imaju 8% veći rizik od kardiovaskularnih bolesti kada žive u društvenoj izolaciji i 5% veći rizik od kardiovaskularnih bolesti kada žive same.
Za ljude koji doživljavaju i socijalnu izolaciju i usamljenost, rizik od srčanih bolesti raste na 27%.
Socijalna izolacija takođe može da doprinese depresiji, a depresija može da dovede do kardiovaskularnih faktora rizika.
Loše zdravlje zuba
Problemi sa zubima, poput karijesa i desni, mogu da povećaju rizik od bakterijskih infekcija u krvotoku.
Prema Tadvalkaru, bakterijama u ustima je veoma lako da putuju u krv. Nedavno istraživanje je takođe pokazalo da je redovno čišćenje zuba povezano sa boljim ishodima zdravlja srca.
– Dobra oralna higijena je važna. Ne možemo da kažemo da će četkanje i čišćenje koncem svakog dana sprečiti srčani udar, ali može da poveća nečiju ranjivost ako imaju druge standardne faktore rizika – rekao je stručnjak.
Previše kofeina
Previše kafe može da ima negativan efekat.
– Može da izazove ubrzan rad srca, izazove kontrakciju krvnih sudova i povišen krvni pritisak, a svakako ako ste skloni poremećajima srčanog ritma, kofein u visokim dozama to može da izazove – rekao je Tadvalkar.
Kofein se smatra u kranicama normale do 300 do 400 miligrama, a posle toga može da ima niz negativnih efekata.
Nekontrolisani stres
Kada je sistem borbe ili bega u telu hronično aktiviran, to može da izazove upalu u telu i produženo oslobađanje hormona stresa poput adrenalina.
Ovi faktori zajedno mogu da izazovu fiziološke promene u telu, uključujući povećanje krvnog pritiska, visok holesterol, gojaznost, insulinsku rezistenciju i poremećaje električnog ritma, kaže Tadvalkar. Hronični stres takođe može da poveća rizik od zgrušavanja krvi u celom telu.
Previše ili premalo spavanja
Većini ljudi treba oko sedam do osam sati sna noću. Ipak, ne radi se samo o količini sna, već i o kvalitetu.
Kvalitetan, regenerativni san je ključan za održavanje zdravog srca. Loši kvalitet sna je povezan sa visokim krvnim pritiskom, povišenim holesterolom i aterosklerozom (nakupljanje pritiska u arterijama).
Bol u donjem delu leđa je posledica nedostatka jednog minerala
Preuzmite android aplikaciju.
