Mek, srebrnkastobeo alkalni metal, kako izgleda litijum, izaziva poslednjih meseci veliku pažnju ne samo srpske već i evropske i svetske javnosti.
Litijum je otvorio ne samo ekološka već i ozbiljna finansijska pitanja, kako u Srbiji, tako i u celom svetu, gde se godinama vodi borba oko ekološke opravdanosti rudarenja. Ovo utoliko pre ako se zna da se litijum koristi u industriji za proizvodnju baterija za mobilne telefone i električne automobile.
Istraživanja „Potencijali litijuma u Srbiji i zemljama EU” pokazuje da je jadarski litijum u vrhu liste zemalja sa očekivanom godišnjom proizvodnjom od 58.000 tona, što je 1,8 odsto ukupne evropske proizvodnje.
Njega ne samo da ima najviše u Jadru nego je i po kvalitetu najbolji, a njegovom proizvodnjom bi se pokrila potreba za 1,1 milion električnih automobila, što je 17 odsto potražnje u Evropskoj uniji.
Srbija je ispred Francuske, gde je godišnja proizvodnja 34.000 tona, što je oko 0,9 odsto ukupne proizvodnje, i Češke, gde je godišnja proizvodnja 26.000 tona. Najmanja proizvodnja je u Austriji, oko 8.800 tona ili 0,6 odsto evropske proizvodnje. Iako je Evropa među najvećim potrošačima litijuma, ne proizvodi ga u velikim količinama.
Uprkos tome što je jadarski potencijal najveći u poređenju sa ostalim planiranim evropskim litijumskim projektima, on će biti među poslednjima koji će početi da se realizuje, i to samo ukoliko se dokaže da njegova šteta po životnu sredinu neće biti veća nego korist.
Zaposleni u Diznilendu na protestu zbog odugovlačenja pregovora o uslovima rada
Preuzmite android aplikaciju.
