Мек, сребрнкастобео алкални метал, како изгледа литијум, изазива последњих месеци велику пажњу не само српске већ и европске и светске јавности.
Литијум је отворио не само еколошка већ и озбиљна финансијска питања, како у Србији, тако и у целом свету, где се годинама води борба око еколошке оправданости рударења. Ово утолико пре ако се зна да се литијум користи у индустрији за производњу батерија за мобилне телефоне и електричне аутомобиле.
Истраживања „Потенцијали литијума у Србији и земљама ЕУ” показује да је јадарски литијум у врху листе земаља са очекиваном годишњом производњом од 58.000 тона, што је 1,8 одсто укупне европске производње.
Њега не само да има највише у Јадру него је и по квалитету најбољи, а његовом производњом би се покрила потреба за 1,1 милион електричних аутомобила, што је 17 одсто потражње у Европској унији.
Србија је испред Француске, где је годишња производња 34.000 тона, што је око 0,9 одсто укупне производње, и Чешке, где је годишња производња 26.000 тона. Најмања производња је у Аустрији, око 8.800 тона или 0,6 одсто европске производње. Иако је Европа међу највећим потрошачима литијума, не производи га у великим количинама.
Упркос томе што је јадарски потенцијал највећи у поређењу са осталим планираним европским литијумским пројектима, он ће бити међу последњима који ће почети да се реализује, и то само уколико се докаже да његова штета по животну средину неће бити већа него корист.
Zaposleni u Diznilendu na protestu zbog odugovlačenja pregovora o uslovima rada
Преузмите андроид апликацију.
