Родитељи у бесу често својој деци изговоре ствари које не би требало.
Делују безазлено, али ретко ко може да схвати да такве речи у њиховом мозгићу остављају последице које се пројектују у одраслој доби. Један психотерапеут открио је које су то ствари које никако не би требало да упућујете својој деци.
„Не могу да вам опишем колико мојих клијената се сећа тачних речи које су им роситељи рекли пре много година.Оно због чега многи одрасли долазе на терапију јесте да разбију неистиниту веру у дебе, коју су покупили као дете, а која им сада прави хаос у животу“, каже терапеут, и додаје:
„Најважније је да запамтимо да не знамо увек како ће наше речи бити примљене, посебно код детета. Одбојне речи заиста могу да боле.“
Три ствари које никада не треба да кажете детету:
Тако си напоран
Деца вриште, скачу и уништавају и најситније ствари, али уздржите се од тога да дете назовете напорним.Када поништимо нечије осећање, они ће научити да ћуте о њима.
Нема сумње да дечије реакције могу бити драматичне и напорне, али на вама као родитељу је да их научите да контролишу своје емоције. Уместо да их учите да потисну своје емоције, научите их како да их превазиђу.
„Оно што родитељи треба да ураде јесте да дају деци до знања да су њихова осећања у реду, али да нису немоћна пред њима“, кађе терапеут и додаје да уместо речи ‘напоран’ можете детету да кажете: ‘Чујем да се много лоше осећаш, можемо ли да разговарамо о томе?’ или ‘Могу ли ти помоћи да схватиш зашто је ова ситуација тако велика?’
Престани да плачеш
Дете треба подстицати да плаче уместо да му говорите да престане. Ако су код куће, најбоље да им кажете да оду у своју собу и да се исплачу колико год треба, пре него што буду спремни да разговарају о томе што није у реду.
Ако детету дате слободу да плаче повећаћете вероватноћу да ће вам се отворити ако постоји нешто дубље у корену њихове туге и узнемирености.
Терапеут је навео пример једне девојчице која док ради домаћи два пута поломи оловку и почне да јеца. То може бити одраз тога да је имала тежак дан у школи или је учитељ рекао нешто што није требао. И одрасли достижу ову границу пре него што заплачу.
„Ако им кажете: ‘То је само оловка, престани да плачеш’, већа је вероватноћа да ће сакрити сва права осећања која су у корену проблеме“, каже терапеут.
Било шта о њиховом телу
Уколико детету дајете коментаре о њиховом телу и називате га буцмастим или слично, можете да изазовете поремећај у исхрани који се јасно покаже тек у одраслој доби. Чак је и хваљење мршавости проблематично јер на тај начин сугеришете детету да је њихова вредност усресређена на то.
„Дати им комплимент значи појачати негативан образац. А не би требало ни своје тело да коментаришете пред њима. Речи попут ‘морам на дијету’ или ‘угојила сам се’ њима у суштини говори: ‘Морам да променим себе како бих била довољно добра’, и то је оно што ће дете чути и о себи када коментаришете његов изглед“, каже терапеут.
Када је у питању храна, учите их да је она ту за славље, радост, укус и удобност, а не само за гориво које треба сагорети у теретани. Ово помаже детету да има неутралан укус према храни, уместо да је види као лошу или нешто што треба контролисати.
Преузмите андроид апликацију.
