Бебе рођене царским резом не добијају исти микробни пакет као оне рођене вагиналним путем.
Након девет месеци проведених у развоју унутар мајчине утробе, бебе по рођењу започињу сопствени процес раста, који укључује формирање колонија минијатурних бактеријских ћелија спремних за насељавање њиховог цревног микробиома. Овај иницијални микробни сет делује као опроштајни дар од мајчиног тела, добијен током проласка кроз порођајни канал. Како бебе расту, њихов унутрашњи екосистем постаје све сложенији, развијајући богату бактеријску разноликост кључну за регулацију имунитета и одржавање здравља.
Међутим, бебе рођене царским резом не добијају исти микробни пакет као оне рођене вагинално, што је питање које истраживачи настоје решити, посебно с обзиром на растућу стопу царских резова. Бебе рођене царским резом имају мање почетно излагање корисним микробима, али истраживање објављено у часопису Cell Host & Microbe указује на могућности за надокнаду овог дефицита током првих недеља живота.
Студије су показале да вагинални порођаји преносе више корисних бактерија од царских резова. Пракса вагиналне засејаности, која укључује пренос вагиналних и фекалних излучевина мајке на бебу рођену царским резом, показала се корисном, али носи одређене ризике, укључујући пренос патогена.
Недостатак бактеријског излагања при рођењу повезан је са здравственим проблемима попут гојазности, дијабетеса типа 1 и алергија, а специфичне микробне разлике код беба рођених царским резом могу директно узроковати нека од ових стања.
Истраживање сугерише да дојење може да надокнади недостатак микроба код беба рођених царским резом, нудећи микробе из мајчиног млека. Студија је пратила 120 холандских мајки и беба, анализирајући микробиом коже, носа, пљувачке и црева новорођенчади, упоређујући га са микробиомом мајки. Откривено је да дојење игра значајну улогу у формирању микробиома беба, преносећи микробе не само из млека, већ и кроз кожни контакт.
За бебе рођене царским резом које се хране искључиво формулом, микробиом није био богат као код оних које су дојене, наглашавајући важност дојења. Препоручује се да мајке што више држе и љубе своје бебе, те да инсистирају на дојењу ако је могуће, чак и ако на почетку постоји тешкоћа.
Студија истиче потребу за даљим истраживањима како би се побољшало искуство порођаја и рани живот беба, без обзира на начин рођења. Истраживачи се надају да ће разумети и друге изворе микробиома беба, као што су отац, браћа и сестре, болничко окружење, кућни љубимци и друге околности.
Кључна порука за нове и будуће родитеље је важност физичког контакта с новорођенчетом, што доприноси развоју здравог микробиома и јача везу између родитеља и детета.
Koliko nam je fizičke aktivnosti potrebno dnevno da bismo bili zdravi?
Преузмите андроид апликацију.