Kada lift sporo radi, ako dugo čekate sto u restoranu ili naručenu kafu, dok stojite u redu, spisak je dugačak.
Svakodnevne neprijatnosti mogu da nas zbune, ali možemo naučiti da budemo strpljiviji u takvim trenucima.
Svako od nas ima trenutke kada gubi kontrolu i pokušava da ostane miran pred frustracijom, nevoljama ili patnjom, koje se jednim imenom nazivaju strpljenje. Veoma je važno naučiti na koji način treba da se nosimo sa stresom, frustracijama, obavezama.
„Svi imamo neka očekivanja o vremenu koje treba da potrošimo za čekanje u redu, da negde stignemo, ili kako bi neko drugi trebalo da se ponaša, kako bi mi trebalo da se osećamo. Kada su ta očekivanja prekršena, često naše emocije postaju čudne“, istakla je Sara Šniker, vanredni profesor psihologije i neuronauke na Univerzitetu Bejlor.
Svoja istraživanja profesorka Šniker objavila je u studiji i istakla da smatra da nestrpljenje nije uvek loše, ali ljudi koji su hronično nestrpljivi mogu da dožive više stresa, što povećava rizik od zdravstvenih problema, naročito kardiovaskularne probleme.
„Moguće je vežbati strpljenje kako bi sebi olakšali trenutke u kojima je ono neophodno. Važno je šta se dešava u vašem mozgu i telu kada ste nestrpljivi? Vaše emocije se aktiviraju, broj otkucaja srca se povećava.Često se pojavljuje i anksioznost ako se nešto ne dogodi na vreme. To može da bude nestrpljenje koje je vođeno besom kada se fiziološki sistem čoveka uzbuđuje i počinje da ulazi u stresnu reakciju, tip uzbuđenja naziva se – bori se ili beži“, ističe psiholog i dodaje:
„Ponekad nam nestrpljenje pomaže da usmerimo pažnju i priprema nas za akciju. Ali kada je u pitanju situacija koju ne možete da kontrolišete ili nemate mnogo toga što možete da uradite, promenite sopstvenih emocija je opcija koju imate, smanjite ih i vratite se u stanje smirenosti“.
Kako da postanemo strpljiviji?
Prema mišljenu profesorke, nova procena situacije u kojoj razmišljate iz nove perspektive pitajući se koje pozitivne stvari mogu proizaći iz negativne situacije, može da vam pomogne da izgradite strpljenje,da postanete svesni emocija i identifikujete šta osećate i zašto.
„Uradili smo studije koje se bave vrlinom strpljenja kod psihijatrijskih pacijenata hospitalizovanih zbog rizika od samoubistva ili drugih psihijatrijskih poremećaja. Otkrili smo čak i među tom populacijom da su oni koji su bili strpljivi bili u stanju da se efikasnije nose sa krizama. Čak i u akutnim slučajevima patnje, strpljenje može pomoći u oporavku osobe“, rekla je Sara Šniker.
Vežbanje strpljenja može biti teško u situaciji koja je stresna, kao što je čekanje rezultata koje ste radili.
Ali za stvaranje navika za vežbanje strpljenja, istraživanja ukazuju da se toj veštini treba učiti u dnevnim obavezama, kada ne žurite. To će vam doneti olakšanje kada je u pitanju strpljenje u situacijama koje su stresne i važne za vas.
„Takođe možete izgraditi svoje strpljenje tako što ćete povećati sposobnost da prepoznate i imenujete svoje emocije. Ako promenite način na koji razmišljate, to će promeniti i vaše osećanje, ali prvo morate da znate šta osećate“, zaključila je Sara Šniker, vanredni profesor psihologije i neuronauke na Univerzitetu Bejlor.
Preuzmite android aplikaciju.
