Да ли се сећате када сте се последњи пут смејали толико да једноставно нисте могли да престанете и то можда баш у тренутку када је то било потпуно непримерено? Неконтролисана експлозија смеха у озбиљним ситуацијама (попут непријатних судских расправа или извештавања уживо на телевизији) честа је појава. Иако смех обично доводимо у везу са забавом и реакцијом на хумор, наука показује да се већина смеха у свакодневном животу дешава из сасвим других, првенствено друштвених разлога.
Друштвена улога смеха у свакодневном животу
Нова студија објављена у часопису Trends in Neurosciences истраживала је неуролошку позадину овог феномена и открила да спонтани (неконтролисани) и добровољни (конверзацијски) смех настају у потпуно различитим можданим мрежама.
Истраживања показују да је вероватноћа да ћете се насмејати чак 30 пута већа ако сте у друштву него када сте сами, при чему се још више смејемо у присуству блиских и драгих људи. У свакодневним разговорима, смех се јавља у просеку око шест пута у 10 минута:
– Конверзацијски (спонтано-добровољни) смех је кратак, нижег је тона, брзо почиње и престаје, а служи за исказивање слагања, смањење стреса, грађење блискости и као врста „говорне пункције“ (паузе) у комуникацији
– Неконтролисани (беспомоћни) смех знатно је дужи, вишег тона, често праћен необичним звуцима (звиждуцима и пискавим тоновима) и немогуће га је зауставити вољном одлуком.
Две одвојене мождане мреже за смех
Проучавање смеха у лабораторијским условима је изузетно тешко јер се људи током смејања покрећу, што омета класичне снимке магнетне резонанце (fMRI). Међутим, анализом електричне стимулације мозга код пацијената који се лече од епилепсије, научници су успели да прецизно мапирају центре задужене за смех:
1. Мрежа за искрени, неконтролисани смех (Древни емоционални систем)
Локација – Обухвата предњи цингулатни кортекс, темпорални пол и одређене субкортикалне регионе.
Карактеристике – Стимулација ове мреже изазива високи, беспомоћни смех праћен осећајем јаког задовољства и среће
Еволутивно порекло – Ова мрежа је еволутивно старија и делимо је са свим осталим сисарима (има везе са животињском игром и емоционалним оглашавањем).
Хемијска реакција – Њена активација покреће лучење опиоида (који стварају осећај награде и задовољства) и серотонина, што објашњава зашто неконтролисани смех има моћ да привремено смањи физички бол.
2. Мрежа за комуникацијски смех (Моторно-говорни систем)
Локација – Смештена је у моторним и премоторним регионима мозга.
Карактеристике – Ова мрежа има везе са вољним покретима попут говора, певања или беатбоx-а. Смех произведен овом мрежом не мора да има везе са емотивним стањем, већ служи као друштвени алат за преговарање и комуникацију.
Еволутивно порекло – Специфична је углавном за људе и захтева знатно сложенију и финију моторну контролу. Снимци вокалног тракта показују да при овој врсти смеха уста заузимају облике идентичне онима током говора.
Ово откриће објашњава и занимљив медицински феномен. Када особа доживи мождани удар који оштети моторе регионе за говор, она често губи способност говора, али и даље задржава способност да се спонтано смеје, плаче или псује. То се дешава зато што је старија, еволутивна мрежа за емоције остала неоштећена.
Преузмите андроид апликацију.
