Храст лужњак на Петроварадинској тврђави проглашен је заштићеним подручјем од локалног значаја као један од репрезентативних примерака своје врсте на територији града Новог Сада и зеленила саме тврђаве.
Споменик природе се налази испред зграде Академије уметности на Петроварадинској тврђави, а темељне вредности стабла храста одликују аутентичност, аутохтоност, пејзажна атрактивност, старост, импозантне димензије и очуваност. Висина стабла износи 26 метара, пречник крошње 20 метара, а старост се процењује на преко 100 година.
Управљач Споменика природе је Јавно комунално предузеће ,,Градско зеленило“ које чува ово заштићено подручје и спроводи прописане режиме заштите.
Храст је симбол снаге и издржљивости, те стога има велики значај у разним културама широм планете. Налази се на грбовима многих градова, на кованици евро валуте и национално је дрво САД-а, Енглеске, Немачке и многих других земаља. Присвајају га чак и различите политичке партије.
Стабло копривића у центру Новог Сада данас осим што производи кисеоник, учествује у борби против климатских промена, оно и улепшава новосадску варош.
Некада су се под храстовим стаблом вршила суђења, одржавали зборови и други скупови важни за локалну заједницу. Под храстовим дрветом, чувеним Таковским грмом, подигнут је и Други српски устанак, а на трагове овог обичаја може се наићи у нашем народу и данас.
У Србији храст лужњак покрива површину од укупно 32.400 хектара. Установљене су две семенске регије. Посавско-подунавска регија храста лужњака која обухвата подручје Војводине, околину Београда, Обреновца, као и шуме у сливу Дунава на подручју Смедерева, Пожаревца и Великог Градишта. Друга семенска регија обухвата средишњу Србију у којој храст лужњак расте у долинама река, највише око Мораве и њених притока. Највеће површине под шумама храста лужњака налазе се у Срему.
Како је жир плод светог дрвета и за њега су везана различита празноверја из којих су се изродила веровања. Тако, на пример, жир треба носити увек са собом као заштиту од болести или амајлију за добру срећу. Постоји и веровање да чување неколико жирова у кући штити од муње, а у Британији једна стара традиција каже да жена која увек носи жир на себи може заувек остати млада.
Не улазећи у расправу о општој користи дрвећа и шума и њиховом значају за планету и живот свих нас, ипак морамо да констатујемо да је дрвеће на сваком делу планете увек привлачило пажњу и изазивало дивљење. Немогуће је остати равнодушан пред примерцима секвоја високих преко 100 метара или баобаба са деблом пречника 18 метара, лужњака у Шервудској шуми, па тако и нашим новосадским лужњаком који више од 100 година краси Петроварадинску тврђаву.
Преузмите андроид апликацију.
