Nema sumnje da je ćirilica nedopustivo potisnuta, a njena sudbina u najvećoj meri zavisi od države koja bi morala sistematski da brine o njenom očuvanju, kao i od pojedinih institucija, izdavačkih kuća i medija, izjavila je lingvista Rada Stijović.
Ona je u intervjuu za današnju Politiku istakla da smo po broju časova maternjeg jezika na poslednjem mestu u Evropi.
„Neophodno je uvesti časove srpskog jezika i na fakultete, jer smo svedoci da veliki broj ljudi sa fakultetskom diplomom ima oskudno jezičko znanje“, rekla je Stijović.
Naglašava da je razvoj i menjanje književnog jezika neminovan proces, ali da taj proces mora biti praćen i usmeravan.
„Nije dobro što se ne poklanja dovoljno pažnje negovanju sopstvenog jezika, kao i što se u nekim krugovima, čak i među univerzitetskim profesorima, zastupa stav da jezik treba prepustiti sponatanom razvoju, bez uplitanja jezičkih stručnjaka“, rekla je Stijović.
Ona takođe kritikuje prekomernu upotrebu stranih reči u svakodnevnom govoru.
„Kada se čitaju modne rubrike gotovo svih časopisa, pridev ‘prekomeran’ je najblaže što se može reći. U njima nalazimo ‘must have’ garderobu, mesta ‘a must see’, ‘event’ koji se mora organizovati i ‘natural look’ koji se postiže odgovarajućom šminkom“, navela je Stijović.
Ocenjuje da je teško oteti se utisku da je ovde reč o manifestaciji kulturne inferiornosti i verovanja da govoriti jezikom ekonomski uspešnijih i moćnijih znači i sam biti deo tog sveta.
Prema njenim rečima, problem su i bukvalni prevodi engleskih idioma, ustaljenih izraza, fraza i poslovica koji su nekada nerazumljivi, a nekada ne odgovaraju našem životnom iskustvu i običajima.
Kao primere navodi da engleski „at the end of the day“ treba prevoditi sa „na kraju krajeva“, a nikako kako se uobičajilo „na kraju dana“, a da „to be in someone’s shoes“ na engleskom odgovara našem izrazu „biti u nečijoj koži“ i ne treba ga bukvalno prevoditi.
Stijović smatra da je upotreba rodno ravnopravanog jezika nepotrebna, suvišna i često štetna.
„Mnogo je lingvističkih i nelingvističih razloga. Prvo, nema potrebe vezivati imenicu ženskog roda uz osobu ženskog pola, jer se gramatički rod imenice u srpskom jeziku ne poklapa dosledno sa polom bića koje te imenice označavaju, npr. ‘devojčurak’ je imenica gramatičkog muškog roda, a ‘vladika’ je imenica ženskog roda. Osim toga, imenice gramatičkog muškog roda u srpskom imaju tu osobinu da se njima istovremeno mogu označavati i osobe muškog i osobe ženskog pola“, objasnila je Stijović.
Ističe da se jednakost ne postiže insistiranjem na činjenici da je neka osoba ženskog pola, već da se time čak potencira različitost.
Dodala je da su imenice ženskog roda potrebne onda kada treba ukazati isključivo na mušku ili žensku osobu.
„Na primer ‘Učenici moraju doći, a učenice ne moraju’ i takve ‘ženske’ imenice javljaju se od najstarijih vremena u srpskom jeziku. Odavno srećemo kaluđericu, dvorkinju, pletilju, kneginju. Potreba za ovim imenicama proističe iz jezičkih razloga“, rekla je Stijović, dodajući da je nedopustivo da se politika meša u pitanje nauke i struke.
Vučić za večeras zakazao sastanak sa vladajućim strankama o lokalnim izborima
Preuzmite android aplikaciju.
