Džijev zlatni langur pripada porodici majmuna Starog sveta i jedna je od najugroženijih vrsta primata u Indiji. Mnogi narodi sa Himalaja su ovu endemsku vrstu smatrali svetom, a na zlatne langure Zapadnom svetu je prvi skrenuo pažnju prirodnjak Edvard Pričard Dži, sredinom XX veka.
Ovi majmuni imaju crno lice i veoma dug rep. Njihova dlaka varira od krem do zlatne a na bokovima i prsima dlake su tamnije i često boje rđe. Dlaka mladunaca i ženki je svetlija, srebrnobela do svetla.
Vitki su, sa dugim udovima i repom. Rep ima čičak na kraju i znatno je veći kod mužjaka nego kod ženki. Mužjaci imaju tendenciju da budu nešto veći od ženki, iako nije zabeležena razlika u težini. Glava i telo su dugi od 50 do 75 cm, a rep od 70 do 100 cm.
Zlatni languri žive u regionu zapadnog Asama u Indiji i u susednom podnožju Crnih planina Butana. Njihovo prirodno stanište su tropske vlažne šume.
Žive na drveću i love po danu. Za razliku od drugih vrsta langura koji se ne plaše da žive među ljudima, zlatni languri su uglavnom stidljivi i izbegavaju ljude.
Više vole da jedu rano ujutru i popodne, da bi se tokom podnevne vrućine odmarali. Većinu vremena provode u krošnjama drveća i retko silaze na zemlju.
Uglavnom žive u grupama od oko 8 do 50. Primećeno je da je grupno doterivanje veoma važna aktivnost. Na taj način jačaju veze između članova grupe.
Pripadnici vrste komunciraju, a karakterističan je glasan zvuk koji proizvode mužjaci.
Uprkos malom broju informacija o ovim životinjama, pretpostavlja se da, kao i kod drugih primata, taktilna komunikacija (kao što je doterivanje, parenje, agresivno ponašanje) i vizuelni signali (kao što su položaji tela i izrazi lica) takođe igraju određenu ulogu u komunikaciji.
Jedu voće, listove biljaka, semena i cveća. Iako jedu raznovrsnu hranu, najviše vole da jedu mlado lišće, zbog čega su poznati i kao lisnati majmuni. Zlatni langur ima stomak dizajniran tako da može da razgradi teško svarljivu celulozu u listovima.
Sezona parenja traje tokom čitave godine a ženke rađaju jedno mladunče nakon što ga nose 6 meseci. Brigu o mladuncu vodi majka i druge ženke iz grupe.
Uništavanje staništa zbog nezakonite seče je glavna pretnja ovim majmunima. Iako su šume zvanično zaštićene, donedavno zakoni nisu striktno sprovodili i procenjuje se da je oko 50 odsto njihovog staništa izgubljeno u Indiji u periodu od 10 do 12 godina.
Broj ove vrste se smanjuje i trenutno je klasifikovana kao ugrožena.
Preuzmite android aplikaciju.
