Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović kaže da je govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN u svakom smislu bio jasan i činjenično utemeljen, ali i veoma zapažen o čemu, dodao je, svedoči izveštavanje brojnih svetskih medija.
Starović je za Tanjug rekao da je Vučić naveo važnu stvar, a to je da su pre njega u Generalnoj skupštini UN govorila 23 lidera različitih država koji su branili teritorijalni integritet Ukrajine, a da pritom njih čak 17 dolazi iz zemalja koje su brutalno prekršile teritorijalni integritet Srbije.
„Na taj način predsednik Vučić je u retoričkom smislu za govornicu UN postavio ogledalo, svestan činjenice da se mnogima neće svideti odraz koji će u tom ogledalu ugledati, a opet zašto bismo mi krili sramotu onih koji su se on nas ogrešili, a da se mi pritom nismo ogrešili ni o jednu od tih država“, rekao je Starović.
Dodao je da veruje da Vučić nije imao nikavih iluzija o tome da bi na taj način mogao promeniti stavove nekih moćnih i velikih država, ali da je to bilo veoma važno učiniti jer Generalna skupština UN predstavlja najveći forum svetske diplomatije u čijem radu učestvuju predstavnici 193 države koje su punopravne članice UN.
„Jako je bilo važno na ovakav jasan i efektivan način učvrstiti poziciju država koje poštuju teritorijalni integritet Srbije, a one predstavljaju ubedljivu većinu u Generalnoj skupštini UN, ali i ukazati onima koji su doneli neke, iz naše perspektive posmatrano, pogrešne odluke u prethodnim godinama kako bi te odluke mogle ponovo razmotriti“, rekao je Starović.
O tome, dodao je, svedoči i veliki uspeh naše kampanje otpriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti KiM koja je, podsetio je, vođena od 2017. godine do septembra 2020, a obnovljena od juna ove godine.
Dodao je da je u sklopu te kampanje do sada 26 država odlučilo da povuče ranije donete odluke o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti KiM.
„Do 2017. godine imali smo više od 110 država koje su priznavale jednostrano proglašenu nezavisnost KiM, 26 od njih je odlučilo da da šansu pregovaračkom procesu kroz koji moraju biti rešena sva otvorena pitanja, uključujući možda i najvažnije – statusno pitanje“, rekao je Starović.
Istakao je da Srbija stoji pri stanovištu da postulati međunarodnog javnog prava mogu imati svoj smisao i snagu jedino ukoliko je njegova primena univerzalna i da tu ne sme biti nikakvih odstupanja.
Naglasio je da Srbija danas predstavlja jednu od ne mnogo država koja potpuno suvereno definiše prioritete svoje spoljne politike i dosledno ih sprovodi.
Na pitanje zbog čega ta srpska suverenost i nezavisnost toliko smeta, Starović je rekao da je mnogo država koje su daleko veće i moćnije od naše, a koje se u praksi ponašaju kao države ograničenog suvereniteta, sledeći diktate koji im dolaze od „nekakve starije braće“.
„Postaviti se ispod kišobrana neke velike sile može biti korisno u pojedinim ad hok situacijama, ali na dugi rok ne daje prave rezultate jer će kad tad u nekom momentu vaši državni i nacionalni interesi doći u koliziju sa interesima onih čije diktate morate da pratite“, rekao je Starović.
Zato je, podvukao je, put suverenosti težak, ali jedini moguć.
Starović je rekao da se Srbija nalazi pod dve vrste pritisaka – pritisci koji se tiču želje najvećeg dela političkog Zapada da Srbija na neki način legitimiše ili prizna jednostrano proglašenu nezavisnost KiM i pritisci da se se priključimo režimu sankcija protiv Rusije.
Naveo je da će ti pritisci biti sve veći i veći i da ne isključuje mogućnost da se u nekom trenutku nađemo pred nekon vrstom „brutalnog ultimatuma“ koji ne bismo mogli da prihvatimo, a u isto vreme ne bismo smeli da odbijemo.
„Zato je potrebna sva veština, agilnost i fokusiranost kako bismo uopšte izbegli takvu situaciju“, dodao je Starović.
Vučić: Ugrožene osnovne potrebe, solidarnost još više potrebna
Preuzmite android aplikaciju.
