Treba da prestanemo da se zadržavamo u prošlosti i počnemo da cenimo ono što imamo ovde i sada.
Zbog pandemije koja je počela pre godinu dana ponovno smo krenuli učiti kako da cenimo ono što imamo. Bilo da nas vesele naša jutarnja kafa ili omiljeni časopis, dizajnerska odeća ili egzotični praznici, ili provođenje vremena s prijateljima i porodicom, zapravo smo postali svesni da imamo zbog čega biti srećni. Ali ako želimo više od toga, hoće li nas to usrećiti? Ili nas težnja za srećom sama po sebi samo čini nesrećnima?
Pandemija je negativno uticala na sreću u celom svetu. Ali šta nas je pre činilo nesrećnima? Jesu li to bile društvene mreže? Upoređivanje s nepoznatim osobama (s izraženim trbušnjacima, poslovima iz snova, vikendicama i luksuznim jahtama) loše je za naše zdravlje. Ili su to pak bile reklame koje su nas uveravale da će nas nova odeća, automobili i novi parfemi usrećiti? Ili je za to odgovorna društvena norma da se moramo čim pre venčati i imati decu. Iako je generacijama to izgledalo kao odgovor, stope razvoda i dalje rastu i čini se da ljudi ipak sve više čekaju pre zasnivanja porodice.
Godina dana provedena u „lockdown“ mnogima je dala priliku da preispitaju svoje živote i utvrde što ih čini srećnima. Ali ako neprestano težimo prema tome da budemo srećni i trčimo za onim što mislimo da će nas usrećiti, hoće li nas ta beskrajna potraga na kraju učiniti nesrećnima? Životna savetnica Di Džonson veruje da trčanje za srećom nije dobro za nas i tvrdi da biti srećan sve vreme nije prirodno.
Morate da obradite negativna osećanja
Naime, ako ne obrađujemo loša osećanja, onda ne možemo ni ceniti ona dobra kad ih imamo.
– Ako niste procesuirali nesrećne dane, nećete u potpunosti ceniti srećne. Takođe, ne moramo biti srećni sve vreme – rekla je Di.
Neprestano traženje sreće može dovesti do štetnog i nezdravog ponašanja kao što su zavisnosti, opsesija, teskoba i pritisak. Drugim rečima, u težnji da zadržimo status kvo (osećaj sreće), mi tražimo sve više i više i na kraju nikada nismo zadovoljni. To bi takođe moglo objasniti zašto ljudi osećaju tako dramatičan pad raspoloženja ako iznenada izgube sve. Ako su se navikli na određeni način života, koji ih je činio srećnima, misliće da opet treba da love ono što su imali kako bi opet bili srećni.
Ali ako smo svi, bez obzira na to koliko imamo, u opasnosti da poželimo više, postoji li način da se prekine ovaj ciklus ako zaista želimo biti srećni i zadovoljni s onim što imamo.
Napustite kulturu upoređivanja
Di savetuje da prestanemo da postavljamo sebi uslove za ono što će nas usrećiti (posao, kuća, partner, gubitak kilograma).
– Gledajte na sreću kao na iskustvo, a ne cilj. Pokušajte se usredsrediti i pronaći sreću u onome što trenutno imate, čak i na svakodnevne, male stvari koje često uzimate zdravo za gotovo. Prestanite ili barem pokušajte smanjiti negativni unutrašnji dijalog jer negativnost rađa negativnost. Dopustite sebi proživljavanje ludih, loših i tužnih vremena, normalno je osećati bes, povređenost i tugu, treba ih obraditi na zdrav način kako biste cenili dobre stvari u svom životu – pojasnila je.
Ključan je i izlazak iz ciklusa poređenja. Savetnica Kerol En Rajs kaže da treba da se sklonimo iz kulture upoređivanja i očajavanja na društvenim mrežama.
Sreća je put a ne cilj
– Pronađite radost u jednostavnim stvarima, vašoj prvoj kafi, ručku, šetnji parkom i slično. Zahvalnost znači da je vaša šoljica uvek puna, a ne poluprazna. Ono na što se usredsredimo se širi, pa se koncentrišite na dobro, a ne na nedostatke – savetovala je.
Moramo prestati razmišljati o sreći kao o krajnjoj tački, jer čak i ako postignemo X ili kupimo Y, s vremenom će ta naša sreća izbledeti i vratićemo se na početak, loviti sledeću stvar za koju mislimo da će nas usrećiti. Moramo se i prestati upoređivati s drugima, jer kad vidimo ljude da su srećni s onim što mi želimo, zaboravimo na ono što već imamo. Takođe, moramo dopustiti da se dogode negativne emocije, jer samo s njima možemo ceniti pozitivne. I trebamo biti zahvalni na jednostavnim užicima.
Ne treba nam mnogo da bismo bili srećni, a svi koji teže nečem većem (boljem poslu, privlačnijem partneru, većoj kući, bržem automobilu…) vode izgubljenu bitku. Trebamo se prestati zadržavati na onome što nas je u prošlosti činilo srećnima i početi živeti u sadašnjosti, te ceniti ono što imamo ovde i sada. Samo tako ćemo napredovati, piše Metro.
Preuzmite android aplikaciju.
