Треба да престанемо да се задржавамо у прошлости и почнемо да ценимо оно што имамо овде и сада.
Због пандемије која је почела пре годину дана поновно смо кренули учити како да ценимо оно што имамо. Било да нас веселе наша јутарња кафа или омиљени часопис, дизајнерска одећа или егзотични празници, или провођење времена с пријатељима и породицом, заправо смо постали свесни да имамо због чега бити срећни. Али ако желимо више од тога, хоће ли нас то усрећити? Или нас тежња за срећом сама по себи само чини несрећнима?
Пандемија је негативно утицала на срећу у целом свету. Али шта нас је пре чинило несрећнима? Јесу ли то биле друштвене мреже? Упоређивање с непознатим особама (с израженим трбушњацима, пословима из снова, викендицама и луксузним јахтама) лоше је за наше здравље. Или су то пак биле рекламе које су нас уверавале да ће нас нова одећа, аутомобили и нови парфеми усрећити? Или је за то одговорна друштвена норма да се морамо чим пре венчати и имати децу. Иако је генерацијама то изгледало као одговор, стопе развода и даље расту и чини се да људи ипак све више чекају пре заснивања породице.
Година дана проведена у „lockdown“ многима је дала прилику да преиспитају своје животе и утврде што их чини срећнима. Али ако непрестано тежимо према томе да будемо срећни и трчимо за оним што мислимо да ће нас усрећити, хоће ли нас та бескрајна потрага на крају учинити несрећнима? Животна саветница Ди Џонсон верује да трчање за срећом није добро за нас и тврди да бити срећан све време није природно.
Морате да обрадите негативна осећања
Наиме, ако не обрађујемо лоша осећања, онда не можемо ни ценити она добра кад их имамо.
– Ако нисте процесуирали несрећне дане, нећете у потпуности ценити срећне. Такође, не морамо бити срећни све време – рекла је Ди.
Непрестано тражење среће може довести до штетног и нездравог понашања као што су зависности, опсесија, тескоба и притисак. Другим речима, у тежњи да задржимо статус кво (осећај среће), ми тражимо све више и више и на крају никада нисмо задовољни. То би такође могло објаснити зашто људи осећају тако драматичан пад расположења ако изненада изгубе све. Ако су се навикли на одређени начин живота, који их је чинио срећнима, мислиће да опет треба да лове оно што су имали како би опет били срећни.
Али ако смо сви, без обзира на то колико имамо, у опасности да пожелимо више, постоји ли начин да се прекине овај циклус ако заиста желимо бити срећни и задовољни с оним што имамо.
Напустите културу упоређивања
Ди саветује да престанемо да постављамо себи услове за оно што ће нас усрећити (посао, кућа, партнер, губитак килограма).
– Гледајте на срећу као на искуство, а не циљ. Покушајте се усредсредити и пронаћи срећу у ономе што тренутно имате, чак и на свакодневне, мале ствари које често узимате здраво за готово. Престаните или барем покушајте смањити негативни унутрашњи дијалог јер негативност рађа негативност. Допустите себи проживљавање лудих, лоших и тужних времена, нормално је осећати бес, повређеност и тугу, треба их обрадити на здрав начин како бисте ценили добре ствари у свом животу – појаснила је.
Кључан је и излазак из циклуса поређења. Саветница Керол Ен Рајс каже да треба да се склонимо из културе упоређивања и очајавања на друштвеним мрежама.
Срећа је пут а не циљ
– Пронађите радост у једноставним стварима, вашој првој кафи, ручку, шетњи парком и слично. Захвалност значи да је ваша шољица увек пуна, а не полупразна. Оно на што се усредсредимо се шири, па се концентришите на добро, а не на недостатке – саветовала је.
Морамо престати размишљати о срећи као о крајњој тачки, јер чак и ако постигнемо X или купимо Y, с временом ће та наша срећа избледети и вратићемо се на почетак, ловити следећу ствар за коју мислимо да ће нас усрећити. Морамо се и престати упоређивати с другима, јер кад видимо људе да су срећни с оним што ми желимо, заборавимо на оно што већ имамо. Такође, морамо допустити да се догоде негативне емоције, јер само с њима можемо ценити позитивне. И требамо бити захвални на једноставним ужицима.
Не треба нам много да бисмо били срећни, а сви који теже нечем већем (бољем послу, привлачнијем партнеру, већој кући, бржем аутомобилу…) воде изгубљену битку. Требамо се престати задржавати на ономе што нас је у прошлости чинило срећнима и почети живети у садашњости, те ценити оно што имамо овде и сада. Само тако ћемо напредовати, пише Метро.
Преузмите андроид апликацију.
