Da li obavljanje više poslova paralelno preopterećuje naš mozak ili ga, možda, čini jačim?
Mnogi od nas redovno šetaju i razgovaraju, jedu i šalju poruke ili u isto vreme listaju mejlove i prate sadržaj na televiziji.
Ali, samo zato što smo u stanju da u isto vreme obavljamo više zadataka ne znači da ih radimo dobro i kvalitetno.
Dr David Meril, psihijatar i direktor Pacific Brain Health Instituta, tvrdi da naš mozak nije programiran da “multitaskuje”, odnosno da radi više stvari odjednom.
Istraživači sa Nacionalnog instituta za neurološke poremećaje identifikovali su oblast mozga koja je zadužena za više zadataka korišćenjem tehnologije snimanja.
U istraživanju su otkrili da, kada se ljudi fokusiraju na jedan zadatak, protok krvi se usmerava na područje mozga zaduženo za taj zadatak.
Nalazi studije otkrili su da je oblast mozga koja prima povećan protok krvi kada radimo mnogo zadataka prefrontalni korteks.
Kad obavljamo više zadataka, mozak je primoran da stalno preusmerava fokus, što na kraju dovodi do smanjenih performansi za svaki zadatak.
Ovo takođe može da utiče i na pamćenje, pošto multitasking smanjuje mogućnost našeg mozga da skladišti i dozira dolazne informacije.
Nauka je pokazala da multitasking smanjuje produktivnost za 40 odsto, tvrde istraživači sa Univerziteta Alto. Studija iz 2017. otkrila je da brzina kojom menjamo zadatke takođe može da utiče na neuronsku aktivnost.
Ebigejl Novik Hoskin, student na Univerzitetu Prinston, objasnila je zbog čega multitasking u različitim oblastima ne funkcioniše:
– Hodanje i govor uključuju dva različita moždana sistema, ali govor i pisanje dele isti sistem.
Tako ćete moći da u isto vreme šetate i razgovarate sa prijateljem, ali nećete moći da u isto vreme razgovarate sa prijateljem i pišete esej koji nije u vezi sa onim o čemu vas dvoje razgovarate.
U drugom slučaju, to je kao da imate dva voza koji pokušavaju da koriste iste šine, ali idu u različitim pravcima; to jednostavno ne funkcioniše.
Preuzmite android aplikaciju.
