Njegov lik nam je poznat sa novčanice od 2000 dinara, ali koliko znamo o čoveku zbog koga nas kasiri u prodavnici najčešće pogledaju popreko kada treba da nam vrate kusur?
To je čovek koji je na putovanje kroz vasionu i vekove poveo sve ljude dovoljno otvorenog uma i srca da shvate apstraktne, a opet tako pitko opisane ideje o vremenu i prostoru.
Milutin Milanković je bio srpski matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka, kao i popularizator nauke i fizičar. Iako je Milanković bio prvi srpski doktor tehničkih nauka, svet ga je ipak više zapamtio po dva fundamentalna doprinosa nauci, od kojih je prvi „Kanon osunčavanja Zemlje” koji karakteriše sve planete Sunčevog sistema, dok je drugi doprinos dao teorijskom objašnjenju Zemljinih dugotrajnih klimatskih promena uzrokovanih astronomskim promenama njenog položaja u odnosu na Sunce, danas poznato kao Milankovićevi ciklusi. Ovo objašnjava pojavu ledenih doba tokom geološke prošlosti Zemlje, kao i klimatske promene na Zemlji koje se mogu očekivati u budućnosti.
Ono što ni genije kakav je bio Milanković nije mogao da predvidi, jer je živeo do sredine 20. veka kada čovečanstvo nije mnogo marilo za zaštitu životne sredine i uticaj industrije na živi svet, jeste to da će se usled povećane emisije gasova sa efektom staklene bašte, uzrokovan ljudskim delatnostima (ne prirodnim procesima), temperatura na Zemlji brže povećavati.
U suštini, on i nije mnogo pogrešio, jer šta je par godina u odnosu na par desetina hiljada godina na koliko se njegovi ciklusi smenjuju, ali moramo priznati da nam u vremenu u kome živimo, u jedinom koje imamo, ove povišene temperature mogu ponekad biti nelagodne.
Setimo se samo dočeka Nove 2023. godine kada je bilo toliko toplo da su se ljudi po društvenim mrežama šalili da više nisu sigurni da li idu na doček Nove godine ili na Prvomajski uranak.
Ako ostavimo šalu po strani, i malo više istražimo, videćemo da je u pojedinim evropskim gradovima ovo bio najtopliji ili jedan od najtoplijih dočeka Nove godine otkad se prati temperatura. S druge strane, letos nas je iznenadio satelitski snimak iz Velike Britanije gde se vidi da se trava žuti, u istoj onoj Britaniji za koju smo navikli da uvek pada kiša, a izmereno je 40 stepeni. A, šta je sa našom zemljom? Svi znamo one priče starijih o snegu do kolena, ali u današnje vreme sve više se iznenadimo kad ga ima u zimu nego kada ga nema.
Čak iako nismo ljubitelj zime i njenih čarolija, ona nam je i te kako potrebna. Kada je hladnije i pogotovo kada ima snega, ima manje insekata koji prenose određene bolesti kao što su krpelji odgovorni za Lajmsku bolest ili komarci koji prenose Virus Zapadnog Nila ili Denga groznicu.
Takođe, toplije zime pogoduju i razmnožavanju mikroorganizama koji uzrokuju gastrointestinalne bolesti.
Pored toga, tople zime pogoduju i razvoju alergena te se može javiti polenska groznica ili se pogoršati simptomi astme. Takođe, treba napomenuti i da toplo vreme kad mu vreme nije pogoršava niz srčanih i neuroloških oboljenja. Zima bi trebalo da bude vreme kad se priroda odmara, ali i kada se čovek odmara. To je nešto što ne radimo često u poslednje vreme, a dobro je za naše mentalno zdravlje. Dobro je i to što se tada češće čujemo sa dragim osobama, ali i učimo da više cenimo lepe dane. Imajući ovo u vidu, da li ste se obradovali snegu u našem gradu?
Šta možemo da učinimo za to da nam se ovaj prirodni sklad vrati?
Pošto na ovoj planeti nismo sami, i iza nas treba da ostane prirodnih lepota i za sledeće generacije, trebalo bi da razbijemo ogledala, utišamo ego i poslušamo ponekad ljude koji su pametniji od nas, edukujemo se o tome kako možemo, promenom svojih navika, da smanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte i prihvatimo da iako ne možemo da uradimo mnogo, uvek je bolje da ako ne možemo da budemo deo rešenja, bar ne budemo deo problema.
Na prirodne procese ne možemo direktno da utičemo, ali možemo da poslušamo Milankovića koji nam kaže da je ogledalo samo trenutak večnosti zaustavljen kao slika na toj maloj površini. U stvaranju svoje teorije o osunčavanju Zemlje, on je koristio jedno drugo ogledalo – vodenu površinu u bunaru i rekao nam da se u životu ne vodimo za vodom, jer ona je prolazna ili odražava ono što vidi na nebu, i mi zbog toga treba da se vodimo prema zvezdama, jer one su trajnije.
Sve ovo i mnogo više na temu kalendara, tehnologije, prirodnih pojava, klime, zvezda, i razmišljanja o prošlosti i budućnosti imali smo prilike da vidimo i čujemo u našem gradu tokom cele protekle godine od momenta kada je Novi Sad proglašen za Evropsku prestonicu kulture, na izložbi koju su nam priredili dr Dušan Jovović i prof. dr Aleksandar Petrović.
Ukoliko ste propustili ovu spektakularnu izložbu pod nazivom „Vreme i vaseljena“, još uvek možete da se upoznate sa progresivnim razmišljanjima ovog velikog polimate, najcitiranijeg srpskog naučnika koji je na put ,,Kroz Vasionu i vekove” kako mu se i zove knjiga, krenuo iz Srbije.
Postoji i postojalo je mnogo pisaca, većina se školovala u oblasti društvenih nauka, ali retko ko je tako dobar pripovedač kao što je to bio Milanković.
Ako mi ne verujete, pravac u Gradsku biblioteku i za samo 500 dinara koliko je potrebno izdvojiti za godišnju članarinu krenite sa njim na put kroz prostor i vreme, kroz vasionu i vekove. Priznaćete, to je mala cena za jedno takvo iskustvo, a kada ste već tu otvorite i još neka vrata još neke knjige domaćih ili stranih pisaca, pa možda i vi dobijete ideju za nešto što će ostaviti traga u vremenu i prostoru.
Istina je da vreme i priroda ne mare mnogo za nas, ali pošto mi zavisimo od njih, zašto ne bismo nastavili Milankovićevim stopama da istražujemo klimatske promene i uradimo ono što je u našoj moći da poboljšamo kvalitet svog života.
Dragana Arsenović
Preuzmite android aplikaciju.
