Koliko će se i kako mobing odraziti na psihičko i fizičko zdravlje neke osobe najviše zavisi od tipa ličnosti, ali i toga koliko ta situacija traje.
Mobing je stanje koje se vezuje za maltretiranje koje zaposleni doživljavaju od pretpostavljenih, odnosno nadređenih, a ono može imati različitu dužinu trajanja i intenzitet.
Koliko će se i kako mobing odraziti na psihičko i fizičko zdravlje neke osobe najviše zavisi od tipa ličnosti, ali i toga koliko ta situacija traje.
Za ovakvo postupanje nadređenih postoji i zakonska regulativa, u kojoj je mobing definisan kao zlostavljanje zaposlenih.
Psiholozi otkrivaju kako da prepoznate mobing i da li ste žrtva koja ga trpi.
– Mobing je često prikriven i predstavlja „suptilno“ maltretiranje zaposlenih, a krajnji cilj ovakvog ponašanja nadređenih je najčešće da se zaposleni dovede u situaciju da to više ne može da trpi i da da otkaz ili da ga „slomi“ i natera na slepu poslušnost, čak i kada je to nekada na štetu firme – kaže psiholog Marija Ristić.
Pod tim se podrazumeva svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja.
Ovakvo ponašanje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
Pogoršavanje uslova rada ili stvaranje uslova da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor takođe je pokazatelj da se radi o mobingu.
– Mobingom se smatra svako ponašanje pretpostavljenog koje zaposlenog dovodi u situaciju da se oseća neadekvatno za posao koji radi, koje mu „udara“ na samopouzdanje i samopoštovanje, kao i na lični integritet – navodi Ristić.
I psiholog Zoran Musterović ističe da je mobing nekada veoma teško prepoznati, jer je to „perfidan način zlostavljanja podređenih i zaposlenih“.
– Ogleda se najčešće u stalnom nezadovoljstvu i pridikama pretpostavljenog na rad zaposlenih, na stalni pritisak i pokušaje da se pojedincu ili grupi ljudi stavi do znanja kako verbalno tako i ponašanjem da nisu dovoljno dobri za posao koji rade – objašnjava Musterović.
Pod mobingom se smatraju i napadi na lični ugled, izmišljanje priča o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismevanje, negativni komentari o ličnim karakteristikama žrtve.
On podrazumeva i napade na profesionalni kvalitet, stalne kritike, prigovore, vređanje, preteranu kontrolu, stalno kažnjavanje, nisku ocenu rada, žrtvi se ne daju radni zadaci, oduzimaju joj se sredstva za rad, zahtevaju se sposobnosti koje ne poseduje, navodi se na grešku, određuju se kratki rokovi, stalno joj se menjaju radni zadaci…
Pored svega ovoga, kako objašnjavaju stručnjaci, u mobing spada i prisiljavanje žrtava da obavljaju zadatke koji narušavaju njihovo mentalno i fizičko zdravlje, ne dopušta se odlazak na godišnji odmor i slobodne dane…
U ekstremnim slučajevima preti se fizički ili se žrtva seksualno zlostavlja.
– Ekstremni slučajevi su ređa pojava, ali se veoma često dešava da se onima na koje je mobing usmeren traži „dlaka u jajetu“, dok se drugima dozvoljavaju greške i propusti u poslu, čak recimo, istog tipa ili gore, ali se preko toga prelazi bez prigovora – objašnjava Ristić.
Ona navodi da diskriminacija među zaposlenima i ako na to liči, po zakonu ne spada u mobing, ali i da za nju postoji poseban postupak pred sudom, ali i objašnjenje.
– Diskriminacija, u smislu da neke vaše kolege manje rade od vas ili su povlašćenije zbog nečega ne spada direktno u mobing, ali predstavljaju takođe neku vrstu omalovažavanja i maltertiranja onih koji su diskriminisani na radnom mestu – objašnjava Ristić.
Prema njenim rečima neki ljudi ukoliko su dugo izloženi ovakvom stanju mogu da imaju ozbiljne posledice na psihičko i fizičko zdravlje.
– Da li ste žrtva mobinga otkrićete po tome kako se osećate kada odlazite na posao i kada ste u kontaktu sa nadređenim.
Ako imate grč u stomaku, nagon na povraćanje, nesanice, stalno ste opterećeni situacijom na poslu, neprijatnost u komunikaciji sa nadređenim, depresiju, anksioznost, krize plača, opsesivno razmišljanje o problemu, osećaj potištenosti, napade panike, vrlo je verovatno da ste žrtva zlostavljanja na poslu – navodi Ristić.
Psiholog Musterović kaže da se problemi mogu manifestovati i kao fizički simptomi.
– Fizičke posledice se ogledaju u čestim glavoboljama, poremećaju spavanja, osećaju gubitka ravnoteže, srčanim teškoćama, osećaju pritiska u grudima, bolu u stomaku ili želucu…
Ljudi koji su izloženi mobingu, imaju nesvesnu potrebu da se brane, pa neretko mogu ispoljavati i agresiju u komunikaciji – objašnjava Musterović.
Psiholozi su saglasni da mobing mogu da trpe gotovo svi, a da je samo razlika u tome kako će neko na njega odreagovati, odnosno da li će ga „slomiti“ ili će se boriti za sebe i svoja prava.
– Jake ličnosti će neko vreme podnositi to maltretiranje, ali će u jednom trenutku reagovati i tražiti najbolje rešenje za sebe.
Oni su sigurni u sebe i kada neko konstantno pokušava da im narušava samopouzdanje i ne poštuje njih i njihov rad i zalaganje, u jednom trenutku će se pobuniti i pružiti otpor.
Reagovaće tako što će se pobuniti samostalno ili će se udružiti sa drugim sličnim kolegama u cilju pronalaženja najboljeg rešenja za njih ili naći bolji posao za sebe i napustiti tu firmu – objašnjava Musterović.
Dodaje da i tužbe protiv nadređenih za mobing najčešće podnose jake ličnosti koje imaju hrabrost da se suprostave takvom ponašanju.
Musterović navodi da je veći problem kod ljudi koji su nesigurni i nisu dovoljno sposobni da se suprostave onima koji ih maltretiraju na poslu.
Ristić savetuje da, ukoliko neko prepozna neke od navedenih simptoma ili je svestan da trpi zlostavljanje nadređenih, najbolje je da se javi psihijatru ili psihoterapeutu za pomoć.
– Ukoliko niste u stanju da se sami nosite sa situacijom na poslu najbolje je da potražite pomoć stručnog lica.
To je značajno ako odlučite da tužite poslodavca za mobing. Pritisak i bolest koju je takvo ponašanje nadređenih izazvalo, mogu da budu od velikog značaja za dokazivanje mobinga pred sudom.
Veoma je važno da na vreme reagujete i zaštitite svoje menatalno, ali i fizičko zdravlje – ističe ona.
Psiholog Mustrović objašnjava šta je krajnji cilj mobinga.
– Krajnji cilj mobinga je da se zaposleni slomi i natera da prihvati sve ono što pretpostavljeni od njega očekuje bez pobune ili da da otkaz, jer ne može da trpi takvo ponašanje
. Treba imati na umu da pasivni tipovi ličnosti kasno reaguju, jer su oni često u zoni rutine i imaju osećaj bespomoćnosti, pa samim tim i više i duže trpe, a i češće se razboljevaju zbog pretrpljenih stresova – ističe psiholog.
On navodi da nije retkost da ljudi koji su mobingovani pate od depresivnih poremećaja ponašanja koji prelaze u hronične i zahtevaju ozbiljno lečenje.
Postoji mobing i među kolegama, ali psiholozi tvrde da su, naročito na našim protorima, ti slučajevi daleko ređi, nego mobing nadređenih nad zaposlenima.
– Vrlo retko se dešava u praksi da pomoć traže ljudi koji imaju problem sa kolegama i koje kolege mobinguju. To naročito nije slučaj na našim prostorima.
Uglavnom se ljudi međusobno distanciraju ukoliko dođe do nekog konflikta među kolegama i to mirno prevaziđu.
U 90 odsto slučajeva, koji traže stručnu pomoć zbog problema na poslu su osobe koje trpe zlostavljanje i omalovažavanje od nadređenih – ističe Ristić.
Neke evropske i svestke zemlje ozbiljnu pažnju poklanjaju sprečavanju maltretiranja zaposlenih, jer su firme u slučaju dokazanog mobinga nad radnicima u obavezi da plate velike odštete.
Portugal je otišao korak dalje i zabranio zakonom da se zaposleni pozivaju telefonom van radnog vremena.
Koji su benefiti produženog vikenda za duh i telo: Promena rutine veoma utiče na zdravlje
Preuzmite android aplikaciju.
