Колико ће се и како мобинг одразити на психичко и физичко здравље неке особе највише зависи од типа личности, али и тога колико та ситуација траје.
Мобинг је стање које се везује за малтретирање које запослени доживљавају од претпостављених, односно надређених, а оно може имати различиту дужину трајања и интензитет.
Колико ће се и како мобинг одразити на психичко и физичко здравље неке особе највише зависи од типа личности, али и тога колико та ситуација траје.
За овакво поступање надређених постоји и законска регулатива, у којој је мобинг дефинисан као злостављање запослених.
Психолози откривају како да препознате мобинг и да ли сте жртва која га трпи.
– Мобинг је често прикривен и представља „суптилно“ малтретирање запослених, а крајњи циљ оваквог понашања надређених је најчешће да се запослени доведе у ситуацију да то више не може да трпи и да да отказ или да га „сломи“ и натера на слепу послушност, чак и када је то некада на штету фирме – каже психолог Марија Ристић.
Под тим се подразумева свако активно или пасивно понашање према запосленом или групи запослених код послодавца које се понавља.
Овакво понашање за циљ има или представља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља, положаја запосленог и које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.
Погоршавање услова рада или стварање услова да се запослени изолује или наведе да на сопствену иницијативу раскине радни однос или откаже уговор о раду или други уговор такође је показатељ да се ради о мобингу.
– Мобингом се сматра свако понашање претпостављеног које запосленог доводи у ситуацију да се осећа неадекватно за посао који ради, које му „удара“ на самопоуздање и самопоштовање, као и на лични интегритет – наводи Ристић.
И психолог Зоран Мустеровић истиче да је мобинг некада веома тешко препознати, јер је то „перфидан начин злостављања подређених и запослених“.
– Огледа се најчешће у сталном незадовољству и придикама претпостављеног на рад запослених, на стални притисак и покушаје да се појединцу или групи људи стави до знања како вербално тако и понашањем да нису довољно добри за посао који раде – објашњава Мустеровић.
Под мобингом се сматрају и напади на лични углед, измишљање прича о жртви и њеном приватном животу, оговарање, исмевање, негативни коментари о личним карактеристикама жртве.
Он подразумева и нападе на професионални квалитет, сталне критике, приговоре, вређање, претерану контролу, стално кажњавање, ниску оцену рада, жртви се не дају радни задаци, одузимају јој се средства за рад, захтевају се способности које не поседује, наводи се на грешку, одређују се кратки рокови, стално јој се мењају радни задаци…
Поред свега овога, како објашњавају стручњаци, у мобинг спада и присиљавање жртава да обављају задатке који нарушавају њихово ментално и физичко здравље, не допушта се одлазак на годишњи одмор и слободне дане…
У екстремним случајевима прети се физички или се жртва сексуално злоставља.
– Екстремни случајеви су ређа појава, али се веома често дешава да се онима на које је мобинг усмерен тражи „длака у јајету“, док се другима дозвољавају грешке и пропусти у послу, чак рецимо, истог типа или горе, али се преко тога прелази без приговора – објашњава Ристић.
Она наводи да дискриминација међу запосленима и ако на то личи, по закону не спада у мобинг, али и да за њу постоји посебан поступак пред судом, али и објашњење.
– Дискриминација, у смислу да неке ваше колеге мање раде од вас или су повлашћеније због нечега не спада директно у мобинг, али представљају такође неку врсту омаловажавања и малтертирања оних који су дискриминисани на радном месту – објашњава Ристић.
Према њеним речима неки људи уколико су дуго изложени оваквом стању могу да имају озбиљне последице на психичко и физичко здравље.
– Да ли сте жртва мобинга открићете по томе како се осећате када одлазите на посао и када сте у контакту са надређеним.
Ако имате грч у стомаку, нагон на повраћање, несанице, стално сте оптерећени ситуацијом на послу, непријатност у комуникацији са надређеним, депресију, анксиозност, кризе плача, опсесивно размишљање о проблему, осећај потиштености, нападе панике, врло је вероватно да сте жртва злостављања на послу – наводи Ристић.
Психолог Мустеровић каже да се проблеми могу манифестовати и као физички симптоми.
– Физичке последице се огледају у честим главобољама, поремећају спавања, осећају губитка равнотеже, срчаним тешкоћама, осећају притиска у грудима, болу у стомаку или желуцу…
Људи који су изложени мобингу, имају несвесну потребу да се бране, па неретко могу испољавати и агресију у комуникацији – објашњава Мустеровић.
Психолози су сагласни да мобинг могу да трпе готово сви, а да је само разлика у томе како ће неко на њега одреаговати, односно да ли ће га „сломити“ или ће се борити за себе и своја права.
– Јаке личности ће неко време подносити то малтретирање, али ће у једном тренутку реаговати и тражити најбоље решење за себе.
Они су сигурни у себе и када неко константно покушава да им нарушава самопоуздање и не поштује њих и њихов рад и залагање, у једном тренутку ће се побунити и пружити отпор.
Реаговаће тако што ће се побунити самостално или ће се удружити са другим сличним колегама у циљу проналажења најбољег решења за њих или наћи бољи посао за себе и напустити ту фирму – објашњава Мустеровић.
Додаје да и тужбе против надређених за мобинг најчешће подносе јаке личности које имају храброст да се супроставе таквом понашању.
Мустеровић наводи да је већи проблем код људи који су несигурни и нису довољно способни да се супроставе онима који их малтретирају на послу.
Ристић саветује да, уколико неко препозна неке од наведених симптома или је свестан да трпи злостављање надређених, најбоље је да се јави психијатру или психотерапеуту за помоћ.
– Уколико нисте у стању да се сами носите са ситуацијом на послу најбоље је да потражите помоћ стручног лица.
То је значајно ако одлучите да тужите послодавца за мобинг. Притисак и болест коју је такво понашање надређених изазвало, могу да буду од великог значаја за доказивање мобинга пред судом.
Веома је важно да на време реагујете и заштитите своје менатално, али и физичко здравље – истиче она.
Психолог Мустровић објашњава шта је крајњи циљ мобинга.
– Крајњи циљ мобинга је да се запослени сломи и натера да прихвати све оно што претпостављени од њега очекује без побуне или да да отказ, јер не може да трпи такво понашање
. Треба имати на уму да пасивни типови личности касно реагују, јер су они често у зони рутине и имају осећај беспомоћности, па самим тим и више и дуже трпе, а и чешће се разбољевају због претрпљених стресова – истиче психолог.
Он наводи да није реткост да људи који су мобинговани пате од депресивних поремећаја понашања који прелазе у хроничне и захтевају озбиљно лечење.
Постоји мобинг и међу колегама, али психолози тврде да су, нарочито на нашим проторима, ти случајеви далеко ређи, него мобинг надређених над запосленима.
– Врло ретко се дешава у пракси да помоћ траже људи који имају проблем са колегама и које колеге мобингују. То нарочито није случај на нашим просторима.
Углавном се људи међусобно дистанцирају уколико дође до неког конфликта међу колегама и то мирно превазиђу.
У 90 одсто случајева, који траже стручну помоћ због проблема на послу су особе које трпе злостављање и омаловажавање од надређених – истиче Ристић.
Неке европске и свестке земље озбиљну пажњу поклањају спречавању малтретирања запослених, јер су фирме у случају доказаног мобинга над радницима у обавези да плате велике одштете.
Португал је отишао корак даље и забранио законом да се запослени позивају телефоном ван радног времена.
Koji su benefiti produženog vikenda za duh i telo: Promena rutine veoma utiče na zdravlje
Преузмите андроид апликацију.
