Nekako je nepisano pravilo da su zapamćene ljubavne stihove uvek pisali oni najtužniji, a najlepše ljubavne pesme bile ispevane kao epitaf na spomeniku nesrećnih ljubavi.
Jovan Dučić je u svome delu “Blago cara Radovana“ napravio značajnu paralelu između pesnika i onih drugih, običnih, ljudi. Dučić nam kaže da je za nauku radost u obnavljanju, dok je za pesnika sve u drami raspadanja.
Jedan od takvih pesnika, koju je svoju inspiraciju pronašao u izranjavanim delovima svoje duše, bio je Laza Kostić.
Rođen je u Kovilju, malenom selu u blizini Novog Sada. Danas, kada autoputem krenete ka Beogradu, na isključenju za ovo seoce stoji velika tabla da se baš ovde rodio Laza Kostić.
Srednju školu završio je u Novom Sadu, a to je ujedno bio i njegov prvi kontakt sa ovim gradom u koji je kasnije postao zaljubljen.
Nakon gimnazije diplomirao je i doktorirao na Univerzitetu Lorand Etvoš u Pešti, što ga je ponovo vratilo u naš grad, ali ovoga puta u ulozi profesora u Srpskoj gimnaziji.
Izabran je za beležnika u Novosadskom magistratu gde je radio 5 godina što je poslužilo kao uvertira u njegov književnički i novinarski rad.
Dakle, pored svog izuzetnog stvaralačkog talenta, bio je i veoma obrazovana, svestrana ličnost i aktivno se bavio politikom. Prema nekim podacima saznajemo da je bio jedan od najbližih savetnika Svetozara Miletića, jedne od najznačajnijih političkih figura za naš grad.
Zbog svojih stavova dva puta u životu završio je iza rešetaka. Prvi put zbog lažne optužbe da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila, a drugi put zbog svog antiautrijskog govora na proslavi punoletstva kneza Milana.
Ovaj kritičar, novinar, estetičar, a pre svega pisac i pesnik, tvorac je najlepše pesme nastale u XX veku “Santa Maria della Salute’’.
Prelepi stihovi ove pesme prožeti su motivom mrtve drage, a napisana je u spomen Lenki Dunđerski, Lazinoj nesrećnoj i nikada ostvarenoj ljubavi.
Razlika između Laze Kostića i Lenke bila je ogromna. Pesnik je od mlade lepotice bio stariji 30 godina, a pored toga bio je veoma dobar prijatelj sa njenim ocem Lazarom Dunđerskim.
Zbog čitave situacije, Laza je znao da Lenkin otac nikada ne bi dopustio da svoju prelepu i talentovanu ćerku da za nekoga kao što je on, finansijski nepotkovanog i tri decenije starijeg, te je u pokušaju samokontrole odselio daleko od nje i pokušao da nastavi sa životom.
Mlada Lenka uživala je u dugim šetnjama sa pesnikom i poklonila mu je svoje srce, toliko da je svakome od potencijalnih prosioca nalazila mane i odbijala ih.
Kako bi potpuno prekinuo kontakt sa njom, Laza se preselio u Sombor i tamo oženio miradžinku Julijanu Palanački, a svoj život okrenuo je Bogu i većinu svog vremena provodio u manastiru Krušedol.
“Ludi Laza“, kako su ga neki nazivali, pokušavao je na sve načine da zaboravi mladu ženu, te je u jednom momentu svog života pokušao da je spoji i sa njegovim prijateljem Nikolom Teslom, govoreći mu da ni najveći ženomrzac pred takvom ženom ne može ostati imun.
Lenka je, ipak, do kraja svoga života ostala sama, a nesrećno je skončala u svojoj 26. godini od tifusne groznice u Beču.
Lazu je veoma potreslo što je nadživeo ljubav svoga života, te ga je tuga zbog njene smrti inspirisala da najdublje emocije prenese na hartiju i zapravo postane sve ono što danas podrazumevamo kada čujemo ime Laza Kostić.
Preuzmite android aplikaciju.
