Nekada je bilo krajnje jednostavno odrediti simbol Novog Sada. Bila je to, nedvosmisleno, bela golubica sa maslinovom grančicom u ustima.
Golubica koja simboliše Božiji blagoslov za izgradnju i napredak grada lepršala je, kako iznad kule, tako i u mislima svakog starog Novosađanina kada biste ga upitali o simbolu njegovog grada.
Ona je svila svoje gnezdo na grbu Novog Sada još davne 1748. godine, a od tada pa do današnjeg dana kao simbol grada letela je od plakata i reklamnih materijala, do raznih internetskih stranica i televizijskih emisija.
Kako je nastao grb našeg grada?
Međutim, pitanje je da li bi se jednom Novosađaninu novijeg kova, koji se tek sprema da zagazi u drugu deceniju svog života, ova ptičica mogla učiniti dovoljno važnom da bude prva asocijacija na mesto u kome živi, ili bi se ipak odlučio za neku drugu simboliku koja mu je poznatija?
Današnji Novi Sad se, u odnosu na onomad – ne smemo ni precizirati kad, ne samo uvećao, već i užurbao.
Podela na dođoše i starosađane se barem prividno utišala i sakrila iza one mnogo detaljnije podele na: turiste, studentariju, putnike, starosedeoce, a sve u svemu na ljude kao individualce.
I kako to kod izražene individualnosti biva, svako od tih brojnih i sve glasnijih „ja“ ima neki svoj, poseban, “simbol“ koji ga veže za Novi Sad.
Pa šta je onda, zaista, današnji najpouzdaniji simbol našeg grada?
Da li bismo pogrešili ukoliko bismo za to proglasili Petrovaradinsku tvrđavu, ili bi mlađim naraštajima ipak bilo poznatije tek kada bismo spomenuli da je ona kolevka jednog od najpoznatijih muzičkih festivala u svetu “EXIT“-a.
Svaki Novosađanin bi, čini se i žmureći umeo da dođe do nje i velikog “Pijanog sata“ koji decenijama nadgleda čitavu obalu reke Dunav.
Da li je simbol Novog Sada spomenik Svetozaru Miletiću koji je glavno mesto za ugovaranje sastanaka na slepo, ali i mesto na kome obično nastane prva fotografija svakog turiste koji kroči u naš grad?
Da li simbolom možemo nazvati i jedinstveni sleng kojim se služimo samo mi, te reči poput “gari“ i “gornjak“ ravnopravno svrstati uz poznati muzički festival, kameno utvrđenje iz koga je nastao čitav grad, “Pijani sat“ koji postoji od vajkada i Dunav čiji se tok kroz ovaj grad nije promenio još od vremena kada je zaista bio lep i plav?
Možda je nelogično, ali zaista možemo. Nema te osobe kojoj se, kada čuje to famozno “gari“ neće upaliti zelena lampica i reći: “Hej, pa ti mora da si iz Novog Sada!“
Simbol našeg grada je i Dunavski park sa svojim celokupnim sadržajem i našim navikama koje smo uklopili u njega.
Ali, interesantno je da se u simbole grada ne može svrstati samo neživa priroda. Među njima se nalaze i neka živa bića što najbolje pokazuje jutro na Trgu slobode gde jato golubova iz dana u dan čeka neke nove prolaznike koji će ih nahraniti starim hlebom ili kokicama.
Sto ljudi, sto ćudi. Neki simboliku čitavog grada mogu da strpaju u jednu kafanu ili restoran, a neki u bicikl.
Simboli su drugačiji za svakog pojedinca. Za mnoge simbol može biti i nešto lično i neformalno što nije previše vezano za Novi Sad, ali njih će zauvek asocirati na njega.
…Možda neka lepa devojka, nedosanjana ljubav, miris pokošene trave iz parkova u proleće…
Mnogo turista nedavno je došlo i zbog spomena održanom u čast Đoletu Balaševiću, jer je za mnoge upravo on jedna od glavnih asocijacija na ovaj grad.
Posebna serenada u čast Đoletu Balaševiću
Mogu li simboli Novog Sada zapravo biti prodavci humanitarnih čestitki koji nas presreću dok šetamo po gradu, nasmejani bucko koji u večernjim satima obilazi kafiće i nudi momcima ruže za njihove lepše polovine, ili prodavci kokica koji nenametljivo stoje na svakom ćošku tako dobro raspoređeni da u bilo kom momentu u kom vam se prijedu kokice možete brzo sebi ispuniti želju?
Svašta se danas može smatrati simbolom, ali šta je za vas, onaj jedan, prvi, najunikatniji simbol Novog Sada?
Preuzmite android aplikaciju.
