Делегација Архива АП Војводине посетила је више институција и појединаца на високом ниову у Словачкој, ради проширења међусобне сарадње у области архива, али су покренута и друга питања, поготоову она везана за очување српске културе и традиције у тој пријатељској земљи која није признала независност тзв. Косова.
Народни посланик и председник Одбора за одбрану и безбедност словачког парламента Јурај Крупа, је нагласио да Народна скупштина Републике Словачке неће мењати свој јасан став по овом питању и да је суверенитет и територијални интегритет Србије и других држава неприкосновен, упркос различитим сецесионистичким тенденцијама.
Српска делегација је обишла и гробље Велики Међер, где су сахрањени српски војници погинули у Првом светском рату.
-Посетии смо важан српски меморијал и поклонили се сенима насих страдалника. На овом гробљу, у месту Велики Међер, сахрањено је скоро 6.000 Срба, ратника из Првог светског рата. Захваљујуци иницијативи Станета Рибића, а уз помоћ Покрајинске владе АП Војводине и међерске локалне самоуправе, завршава се ограђивање гробља и постављање спомен плоча са именима хиљада страдалника. Након сто година, потомци, али и други намерници ће моћи да прочитају имена страдалих и помоле се на овом светом месту за покој њихових душа. Међу страдалима се налази и тринаест мојих саплеменика Кузмановића. Нека им је вечна слава и пијетет. Као и свим њиховим саборцима – каже за Искру Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине.
Српско војно гробље у Великом Међеру у Словачкој настало је током Првог светског рата тако што су аустроугарске власти овде 1914. године отвориле логор Нађмеђер за ратне заробљенике. Кроз логор Велики Међер прошла је 21 хиљада логораша. У логору је у наредних четири године умрло од злостављања, глади, разних болести и сахрањено на локалном гробљу 5135 српских војника, 312 црногорских војника и већа група цивила.
-О гробљу је најпре је бринуло новоосновано Краљевство СХС – када су сви гробови означени и изграђена мала капела. После је бригу о гробљу преузела држава Чехословачка. Све делегације из некадашње Југославије су га посећивале. Међутим, у последњим деценијама се одступило од тог обичаја. Посећивали су га само представници Удружења старих бораца и православни свештеници из Комарна. Капела је почела да прокишњава, коров је прекрио надгробне споменике, крстови са именима су нестали или се распали, тако да их је остало свега двадесетак – каже др Небојша Кузмановић.
Врхунац небриге достигнут је кад је већи део гробља, у катастру заведеном као Српско војничко гробље, изнајмљен Кинолошком друштву.
-Када је гробље приватизовано на њему је отворено тркалиште за псе. Велики споменици од мермера и старог гвожђа су покрадени, а мали гробови су порушени. Ја сам то открио 2001. године и дигао узбуну и у Братислави и у Београду, тако да је већ 2003. грбоље ревитализовнао. Тада је Удружење Срба „Светозар Милетић“ поставило и прву спомен плочу страдалим Србима у Великом Међеру. Само гробље је обележено таблама са написом на српском и словачком језику и тако постало место, које су посећивале наше државне делегације и екскурзије наших ђака и студената – објаснио је Кузмановић.
Ово гробље је други највећи меморијал, после Зејтинилка, српским борцима из Великог рата у иностранству. Удружење Срба у Словачкој је схватило значај овог историјског места и заједно са словачким пријатељима почело пре пет година да на гробљу ради на изградњи својеврсног музеја Срба.
-Наши словачки пријатељи професор Јан Јанкович, историчар Бранисалв Хом, градоначелници Великог Међера, помогли су нам да обновимо урушену капелу и порушене споменике. Али и да заједно са државним архивима Словачке и Србије утврдило тачан број заробљених и умрлих Срба, да нађемо документа са њиховим именима и умрлице. Тако смо дошли до списка од око 6000 војника и цивила, који су овде сахрањени – открива Стане Рибич, који је иницирао да се напише књига о том српском страдању и уради документарни филм.
Он даље каже да су са водећим људима Великог Међера разговарали о томе да Српско војно гробље потпуно преуредимо, да поставе спомен плоче са именима свих 6000 сахрањених Срба и од њега нашраве својеврсни српски музеј.
-Словаци су прихватили наш предлог, улици поред гробља дали име Српска и омогућили нам да оживимо ово историјско место – каже Рибич.
Протоком времена, и небригом, још много тога везаног за српску традицију у Словачкој могло је да се пресели у заборав..
-Трнаву зову Мали Рим, јер у њој има 12 цркава. Међу свим тим римокатоличким и евангелистичким храмовима до 50-ти година прошлог века била је жива и СПЦ, у којој су се вршиле службе. Ову капелу је саградио трнавски трговац Василије Пластић (12. јануара 1811 – 10. децембра 1861.). Василије је сахрањен на православном гробљу у Трнави. Зграда цркве постоји и данас. Вредни и добри човек Стане Рибић помаже њену обнову, са идејом да се у овој згради отвори Српска кућа, са библиотеком. У том смислу смо му и ми даровали висе од стотину наших публикација- рекао нам је др Небојша Кузмановић, директор Архива АП Војводине.
Privredna komora Srbije formira specijalizovani krizni tim zbog krize u Ukrajini
Преузмите андроид апликацију.
