U poslednjih deset godina, Grad Novi Sad je postao magnet za investicije i rast. Sa novim stranim kompanijama koje trenutno uspešno posluju na teritoriji grada, Novi Sad pruža sve više prilika za zapošljavanje.
Prema Prostornom planu Republike Srbije, kao strateškim razvojnim dokumentom, utvrđena je dugoročna osnova organizacije, korišćenja i uređenja prostora, te da bi Beograd i Novi Sad imali intenzivan rast u smislu povećanja produktivnosti, uvođenja novih tehnologija i uspostavljanja dinamike zapošljavanja u okviru industrijske delatnosti.
Ako ovom planu dodamo još i novi auto-put Beograd – Novi Sad – Zrenjanin, bez svake sumnje, stvaraju se preduslovi za nastanak jednog Megalopolisa.
Osnovu bi činila pomenuta tri grada, kao i niz manjih naselja koja se nalaze u okviru trougla koji bi se njihovim spajanjem formirao. Mogućnost za nastanak srpskog megalopolisa, ma koliko to futuristički zvučalo, nije zanemarljiva.
Srpski megalopolis, zašto da ne?
Prisustvo stranih kompanija koje su tokom protekle decenije otvorila svoje fabrike i predstavništva u našoj zemlji ne samo da je doprinela ekonomskom prosperitetu Republike Srbije, već je i značajno uticala na zaposlenost u regionu.
Dovođenje stranih investitora, čiji delokrug aktivnosti je usmeren na razvoj visokih tehnologija, poput nemačke kompanije Continental, tehnološkog giganta iz Japana kompanije Nidec, otvaranje razvnojno-istraživačkog centra austrijske kompanije BMTS, otvaranje proizvodnih pogona lidera u automobilskoj industriji poput kompanija Lear,Kolektor ATS d.o.o. i Aptiv, švajcarski BarryCallebaut, holandski CTP i američki Alltech SRB d.o.o., potvrda su strateškog ulaganja u budućnost Novog Sada.
Migracije stanovništva koje su usledile sasvim su logičan sledeći korak. Već sada smo svedoci da svakog radnog dana izjutra i predveče nastaje „seoba“ Novosađana kojima je radno mesto u Beogradu, kao i „seoba“ Zrenjaninaca iz svog grada na radna mesta u Novi Sad ili Beograd.
Brza pruga između Novog Sada i Beograda je već sada u velikoj meri učinila da razdaljina između dva grada postane zanemarljiva.
Naselja koja su na liniji između ovih gradova su već doživela svojevrsnu renesansu u pogledu urbanističkog preobražaja pa se tako već sada Stara Pazova, Nova Pazova i Inđija teško mogu prepoznati u odnosu na deceniju ranije.
To je sasvim prirodan sled događaja, budući da kako raste standard građana, tako će i oni gledati da budu bliže svom mestu zaposlenja te će potražiti neku nekretninu u okolini, koja će im, zbog uštede vremena koje bi inače proveli u putovanju na i sa posla postati stalno ili privremeno prebivalište.
Mladi su ti koji svojom energijom čine jedan grad dinamičnim, a njegovu zajednicu prožimaju snagom i kreativnošću. Oni su vesnici napretka i motor razvoja, oni su ta budućnost svakog društva, bilo na lokalnom bilo na širem planu, ne samo u Srbiji, već svuda u svetu.
Upravo je to sadašnja vlast u Republici Srbiji prepoznala kao ključno pitanje i pronatalitetnu politiku je uključila u svoj kapitalni projekat Srbija 2020 – 2025, pa se već krenulo u realizaciju brojnih projekata, kako bi se popravila demografska slika naše države.
Ma koliko nepopularno našim građanima zvučalo, jedan deo građana bi svakako činili i strani državljani, koji bi dopunili tržište radne snage. Već sada ovo nije nikakva novina, budući da je proteklih godina, zbog situacije u svojim državama i ratom pogođenih područja, veliki broj stranaca upravo našu državu odabrao.
Utoliko pre bi i naš megalopolis, poput onih svetskih metropola, postao mesto susreta različitih kultura,ideja i naroda, koji inače čine bogatstvo jednog grada.
Dakle, Srpski megalopolis, što da ne?
Preuzmite android aplikaciju.
