Миодраг Петровић Чкаља рођен је у Крушевцу 1924. године на Дан шале.
Био је српски и југословенски глумац, један од најистакнутијих комичара на простору бивше Југослацвије.
У родном граду завршио је гимназију, где се прикључио драмској секцији у којој је остварио своје прве глумачке кораке.
У време Другог светског рата налазио се Културно-просветној екипи 47. дивизије НОВЈ војној јединици формираној 1. октобра 1944. Након рата и демобилизације уписује студије ветеринарске медицине Универзитета у Београду. Наставља да се бави глумом у КУД „Иво Лола Рибар“.
Поред бројних улога на филму и ТВ серијама, најбоље се истакао у серијама „Сервисна станица“ (1959), „Љубав на сеоски начин“ (1970), „Камионџије“ (1972), „Врућ ветар“ (1980) и „Камионџије 2“ (1983), као и у филмовима „Орлови рано лете“ (1966), „Бог је умро узалуд“ (1969), „Паја и Јаре“ (1973), „Авантуре Боривоја Шурдиловића“ (1980) и „Камионџије опет возе“ (1984).
Захваљујући врсном таленту и преданом раду, носиоц је многих награда попут: Стеријина награда, добијена 1977. Миодраг Петровић Чкаља и Даница Аћимац награђени су као Глумачки пар године. Седмојулска награда, 1991. потом, Нушићева награда за животно дело, 1995. као и РТС-овуа награду за животно дело, „Златног ћурана“ за животно дело на данима комедије у Јагодини.
У браку са супругом Драгицом која је радила као спикер на радију, иза себе је оставио сина Чедомира Петровића, глумца и редитеља и унуку такође глумицу Јовану Петровић.
У смирају живота повукао се са јавне сцене, последње године живота провео је тихо у кругу породице и пријатеља. Преминуо је 20. октобра 2003. године у Београду у 80. години живота.
Tanasković: Registraciju obnovilo više od 182.000 poljoprivrednih gazdinstava
Преузмите андроид апликацију.