Некадашњи начелник у БИА Радиша Роскић изјавио је данас да су нафтоводи и гасоводи, посебно имајући у виду догађања у савременом свету, објекти од посебног интереса за сваку државу.
“У сваком систему постоји листа објеката који су од приоритетног значаја. У нашу теорију и пракси појам енергетске безбедности појавио се пре неких 30-ак година, и од тог тренутка енергетска безбедност је заиста један есенцијални сегмент који је, ових дана, имајући у виду геополитичка збивања, добио на свом значају”, рекао је Роскић за Танјуг.
Додао је да нису само нафтоводи и гасоводи постројења од посебног значаја.
“Електроенергетска постројења, термоелектране, далеководи, водоводи, здравствене установе на одређеном нивоу, све је то оно што држава мора бранити. Субјекти одбране су сви органи и субјекти који су инкорпорирани у систем безбедности: војска, полиција, обавештајне службе, али и грађанство које је на одговарајући начин организовано у том правцу”, појаснио је Роскић.
Говорећи о експлозиву пронађеном у близини гасовода у Кањижи, Роскић је рекао да је питање безбедности свих објеката, од виталног, али и мањег значаја за унутрашњу безбедност, посао је и обавеза и одговорност тих органа који се баве унутрашњом безбедношћу, у координацији са обавештајним службама и приливом информација које оне стичу.
“Последњи закон који регулише ову област, а ради се без изузетка о законској регулативи у свим државама у свету, па и код нас, донет је 2019. године и тим законским прописима установљени су органи, методологија, одговорности, финансирање и све остало кад је у питању обезбеђење ових објеката. Методологија обезбеђивања је идентична у свим постојећим системима који су на одређеном степену друштвеног развитка, ми у то спадамо, и састоје се најпре у предузимању оних мера и радњи које би морале да обезбеде физички интегритет тих објеката”, навео је Роскић.
Истиче да је у предмету Кањижа, извршено кривично дело неовлашћеног поседовања експлозива из члана 348, став 3 Кривичног законика.
“Посед експлозива није дозвољен ником. И на другој страни, покушај извршења кривичног дела диверзије, како је то надлежни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду квалификовао”, нагласио је Роскић.
Како је рекао, постоји много приче међу људима о предмету Кањижа и каква је оперативна позадина тог предмета, а Роскић каже да се нада да то никада нећемо сазнати.
“Јер би то значило потпуну неозбиљност кад је у питању методологија рада, у овом случају, Војно-безбедносне агенције, Безбедносно-информативне агенције, полиције итд. Мислим да би многе дилеме биле разрешене, али то се не чини никад и нигде”, нагласио је Роскић.
Додао је да се људи питају одакле почетна информација и како се дошло до 4 кг пластичног експлозива, али да такве информације не би открила ниједна озбиљна служба у свету.
“У свакој варијанти, четири килограма пластичног експлозива прави велику штету и обично однесе и људске животе. Дакле, безбедносни ризик је откривен, безбедносни ризик је уклоњен. И то је крај приче”, сматра Роскић.
Додао је да је мађарски премијер Виктор Орбан изразио захвалност Србији што се покушај те диверзије завршио на том покушају, али и изнео став да у Мађарској ваља ангажовати војне јединице како би се обезбедила максимална безбедност.
Што се тиче тога што се многи чуде због ангажовања Војске Србије, Роскић одговара да, тамо где је потребна војска, она мора и да изађе.
Он је направио паралелу са догађајима из 1998. године, када је требало сломити албанску побуну на Косову и Метохији, а тадашње државно руководство је било неодлучно у погледу ангажовања војске.
“Рекли су “то је посао полиције, није војни посао”, не сагледавајући да је та побуна узела толико маха да полиција није могла да се обрачуна са њом. Тек, после великих анализа и убеђивања војног врха, допуштено је војсци у летњој офанзиви од марта до октобра, заврши и сломи ту оружану побуну. Значи, нема чекања шта ће ту војска. Уколико се процени да је војска потребна, као што су и Мађари сада проценили да треба, мора да се укључи. Има капацитета, има могућности, и она мора да се укључи”, сматра Роскић.
Говорећи о међународној безбедносној сарадњи, Роскић истиче да је она заснована на појединачним интересима.
“У размени информација, влада правило да ћу ти рећи оно што знам, само у мери у којој очекујем да и ти мени саопштиш нешто што је за мене битно. Међународна полицијска сарадња је нешто друго, јер се односи на конкретне извршиоце и конкретна кривична дела. Дакле, у тој сарадњи увек је у питању одређена калкулација. Уосталом, зар Ангелу Меркел нису дефинитивно и документовано прислушкивале америчке службе?”, навео је Роскић.
Он је истакао да пријатељства у обавештајно-безбедносним ратовима нема.
“Докле нам је интерес заједнички, дотле ћемо размењивати информације, и не само информације, него и средства и оперативне изворе и све остало. Али чим тај, чим се тај интерес подели, па почнемо да меримо да ли је ово више у мом интересу и да ли је моја информација коју ти презентујем за тебе кориснија него ова моја, ту се прекида пријатељство. Пријатељства у обавештајним ратовима заправо нема”, нагласио је Роскић.
Додао да је то једна од најстаријих друштвених појава још од времена племенских заједница које су обавештајно деловалие једна према другој.
“То су ратови који трају дању и ноћу, а да далеко највећи проценат људи у свету о њима ништа не зна, нити ће икад сазнати”, објашњава Роскић.
Преузмите андроид апликацију.
