Stara srpska, gotovo zaboravljena sorta grožđa, od ovog vikenda ima svoj svetski dan. Najviše je ima u vinogradima na severu Bačke, a vino je dospelo i na tržišta Francuske, Amerike i Japana. Budućnost svetskog vinogradarstva i vinarstva je u autohtonom sortimentu, pa i vino od kadarke može biti naš izvozni i turistički potencijal.
Najveće površine pod kodarkom su u vinogradima porodice Tonković, na peskovitom zemljištu severne Panonske nizije. Vinogradi pod tom zaboravljenom srpskom sortom se smanjuju posle Drugog svetskog rata, a danas je najviše ima u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj.
„Kadarka je stara srpska autohtona sorta grožđa koja vodi poreklo sa Skadarskog jezera. Po starim spisima zvala se skadarka. Vremeno se slovo s izgubilo i sada se zove kadarka. Trudimo se da negujemo sortu. U celom vinogradu od deset hektara je samo kadarka“, kaže Mladen Ćirić, iz vinarija „Tonković“ na Paliću.
U nekim delovima Srbije zovu je braničevka ili četereška, a Bugari su je krstili kao gmzu. Vinogradarima je veoma teška za gajenje, osetljiva je na bolesti sa tankom pokožicom i zbijenim grozdovima.
„Kadarka kao jedno elegantnije vino danas značajno doprinosi nama somelijerima da preporučimo strancima, koji tragaju za nečim specifičnim i lokalnim. Može da bude alternativa svetskim sortama, poput velikog francuskog pino noara“, navodi Marko Marjanović, vinski bloger.
Od kadarke se može napraviti belo, roze, crveno, desertno i penušavo vino. Veoma je harmonično sa velikim potencijalom odležavanja.
„Kadarke često imaju u sebi arome crvenog voća, višnje, maline, trešnje. Osim toga imaju jako dobre začinske note, lepe kiseline, lepu svežinu, malo bojenih materija i jednu završnicu koja je jako začinska i dobra je za uparivanje sa hranom i sa lokalnim specijalitetima pre svega“, objašnjava Vuk Vuletić, somelijer.
Kadarka može da bude monosortna, ali je odlična i u kupažama. U vinogradima bi trebalo očekivati sve veći broj čokota ove sorte što će pomoći njenom oživljavanju.
Preuzmite androidaplikaciju.
