Pravoslavni vernici danas proslavljaju Badnji dan! Domaćice mese pogače i pripremaju posne trpeze i dok su neki sutrašnje jutro ostavili slobodno za liturgiju, drugi se raduju večerašnjem noćnom bogosluženju.
Badnji dan zapravo najavljuje jedan od najvećih hrišćanskih praznika!
To je ujedno poslednji, ali i najstrožiji dan Božićnog posta koji je prethodno trajao četrdeset dana.
Badnji dan je svoje ime dobio po badnjaku, odnosno hrastovom drvetu koje tradicionalno na Badnje jutro sečemo, a palimo na Badnje veče.
Badnje jutro počinje “odlaskom u badnjake“ kada domaćini uz prangije i puške odlaze u obližnje šume da pronađu i donesu kući badnjak. Ti običaji su promenljivi, u zavisnosti od mesta na kome živimo, ali možemo reći da iako je Novi Sad urban grad, većina domaćina i dalje odlazi u šume po badnjak umesto da ga pazari na pijaci.
View this post on Instagram
Šta je badnjak?
Badnjak je mlado hrastovo drvo ili cerovo drvo. Kada domaćin ide u potragu za njime on obično bira mlad i prav cer, a ako njega nema onda bira hrast.
Badnjak treba da bude dovoljno velik da bi ga domaćin na ramenu poneo kući. Običaj je da se domaćin, kada odabere odgovarajući badnjak, okrene prema istoku tri puta se prekrsti, pomene Boga svoju slavu i Božić te krene da ga seče.
U nekim drugim krajevima običaj je da se badnjak pozdravi i da mu se čestita Božić, pre nego što krene da se seče.
Badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca ukoso sa istočne strane, a šta ne uspe da se preseče sekirom završava se lomljenjem i uvrtanjem. Takođe, odsečeno drvo ne sme da zapne za neko drugo drvo nego se veruje da bi trebalo da padne na pod.
Na kraju, kada se banjak donese kući stavlja se pored ulaznih vrata uz kuću gde ostaje sve do uveče. Ovo drvo zapravo simboliše ono drvo koje su pastiri doneli i koje je Josif založio u pećini kada se Hristos rodio.
Badnji dan treba provesti u miru i blagostanju!
Potrudite se da se danas ne ogrešite i ne budete loši ni prema jednoj osobi na koju naiđete.
Umirite se i dolično dočekajte veliki praznik.
Uveče se okupite sa ljudima koje volite i sa njima podelite radost uoči predstojećeg praznika!
Upravo to su razlozi zašto volimo ovaj praznik!
Badnje veče?
Kada padne mrak domaćin sa svojim sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu.
Oni na ulasku u kuću izgovaraju „Dobro veče! Čestit Božić i Badnje veče!“ Na šta domaćica i ženska deca sipaju po pečenici i domaćinu zob i pšenicu, odgovarajući: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!“
Nakon toga unosi se badnjak, sa istim odgovorom i običajima, a zatim i slama. Slama se posipa po čitavoj kući, a domaćica u slamu koja se nalazi ispod stola na kome se večera ubacuje razne slatkiše, igračke i poklone, a zatim se seda i posno večera.
Doduše, ovi običaji nisu svugde isti. Kod nas se češće srećemo sa običajem da domaćica prospe slamu po kući i po njoj razbaca slatkiše i orahe, a deca za njom idu kao za kvočkom i pijuču, te skupljaju iste, ili ih ona daruje njima.
U susret omiljenom hrišćanskom prazniku: Kako Novosađani obeležavaju Badnje veče? (VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
