Današnji datum smatra se veoma važnim u srpskoj istoriji iz više razloga. Danas, 15. februara, obeležavamo dan početka srpske revolucije, odnosno Dan državnosti.
Na praznik Sretenje gospodnje, 1804. godine Karađorđe je otpočeo Prvi srpski ustanak, dok je 1835. godine, u Kragujevcu, donet prvi ustav, koji je važio za najliberarniji ustav svog doba.
Sretenjski ustav
Specifičan je po mnogo toga, a najviše zbog činjenice da je bio mnogo ispred svog vremena. Predstavljao je veliki iskorak u budućnost, jer se smatralo da je upravo njime ukinuto ropstvo i feudalizam na našim prostorima.
U ono vreme važio je za jedan od modernijih i demokratskijih ustava.
Prema ovom ustavu: “Svaki Srbin ima pravo birati način življenja svog po svojoj volji, samo koji nije na obštenarodnu štetu.“
Član 114.
“Kako rob stupi na Srpsku zemlju, od onoga časa postaje slobodnim, ili ga ko doveo u Srbiju, ili sam u nju pobegao.“
Donet je od strane Velike narodne skupštine, a dodatno je potvrđen zakletvom kneza Miloša Obrenovića, ali ni to nije doprinelo da na snazi ostane duže od 55 dana.
Velikim feudalnim silama, odnosno Austriji, Rusiji i Turskoj smetala su novoproklamovana prava građana: neprikosnovenost ličnosti, pravo na nezakonito suđenje i nezavisnost sudstva, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja, ravnopravnost građana bez obrzira na veru i nacionalnost itd…
Prvi srpski ustanak
Oslobodilački rat započeo je benignom lokalnom bunom protiv Dahija 1804. godine. Te godine je, na praznik Sretenje, na zboru u Orašcu za vođu izabran Đorđe Petrović Karađorđe.
Zbor uglednih Srba je, tada, doneo odluku o podizanju ustanka protiv Turaka. Ovom događaju predvodila je Seča knezova koju su dahije izvršile nad uglednim Srbima desetak dana ranije, tačnije 4. februara, kako bi zaplašile srpske junake, međutim, taj splet okolnosti samo je ubrzao i rasplamsao želju za slobodom.
Samo dve godine nakon zbora lokalna buna dobila je veće razmere i pretvorila se u nacionalnu revoluciju za oslobođenje.
Pre oslobođenja Beograda, Srbi, na čelu sa Karađorđem, uspeli su da iskoriste turska neslaganja i zadobiju podršku od Austrije i Rusije, što je na kraju primoralo Turke na sklapanje Ičkovog mira.
Beograd je, konačno, oslobođen 12. decembra 1806. godine, međutim, kada je 1813. godine Beograd ponovo pao u turske ruke, ustanak je ugušen, a Karađorđe je, sa još nekoliko vođa ustanka, pobegao u Austrougarsku.
Kada postavimo sve na papir i izračunamo, Prvi srpski ustanak nije formalno bio uspešan, ali ne možemo da osporimo činjenicu da je upravo on doprineo uspehu Drugog srpskog ustanka koji je podignut krajem aprila 1815. godine.
Današnji datum je veoma važan za srpsku istoriju jer, zapravo, predstavlja rađanje moderne države u kojoj su postavljeni temelji novog društveno-ekonomskog i kulturnog uređenja.
Zato je današnji datum nikada ne smemo da prestanemo da obeležavamo kao Dan državnosti naše Republike Srbije!
Preuzmite android aplikaciju.
