Украјинска офанзива у Харковоској области чини се да је изненадила не само руске снаге на том бојишту већ и већину светске јавности. Након вишемесечне дефанзиве, успеси украјинских снага у Харковској области отварају многа питања, а на првом месту шта даље? Каква ће бити реакција Русије и шта можемо очекивати, како од власти у Кијеву, тако и од њихових западних савезника?
Западни медији, као и званичници, славе и величају успехе украјинских снага, а неки попут пензионисаног америчког генерала Бена Хоџеса најављују „демилитаризацију“ па чак и разбијање Руске федерације. Очигледно да су западњаци, опијени успесима Украјинаца, почели да верују у то да се историја понавља. Односно, да се враћају деведесете године прошлог века и да ће Русија доживети судбину Совјетског савеза.
Управо овај наратив у западним медијима, говори нам да је тренутни успех украјинске војске био неопходан да се пољуљаној западној јавности подигне морал.
Тачније да се превасходно обичним Европљанима покаже како се не жртвују узалудно и како је победа у ствари могућа и не тако далека. Самим тим, можемо очекивати да ће западне земље, под утицајем последњих дешавања на фронту, појачати пошиљке оружја, муниције и свих других потрепштина Украјини, неопходних да се овај рат настави.
Са друге стране власти у Кијеву, такође су добиле прекопотребан импулс самопоуздања, али и материјала за наставак медијске кампање у земљи.
Сетимо ли се како су искористили повлачење руске војске из околине Кијева, представљајући то као свој велики успех, са циљем да се подигне морал украјинске војске и цивила, можемо само претпоставити да ће исто урадити и сада.
Победничка ратна кампања у Украјинској јавности биће интезивирана, а мобилизација као и војне операције значајно појачане.
Међутим, ипак је најважније питање, али и највећа непознаница, какав ће одговор упутити Русија?
Ставови Запада као и власти у Кијеву су у највећој мери предвидиви, за разлику од потеза које вуче званична Москва. Без обзира што тренутни успеси Украјинске војске нису пресудни за исход рата, нити су руски губици ненадокнадиви, очигледно је да се стратегија Кремља мора мењати.
Након губитка територије у Харковској области, требало би да је свима јасно да се овај рат не може добити са минималним ангажованим снагама.
Украјина је географски велика земља са нешто мање од 40 милиона становника, са моћним војним потенцијалом наслеђеним још из времена СССР-а и не може се победити без ангажовања великог војног контингента.
Посебно када се узме у обзира да Запад непрекидно наоружава Украјинце и да на тај начин анулира успехе дејства руске војске против непријатељске технике.
Самим тим, а у светлу свих поменутих околности, морамо очекивати коначно ангажовање значајнијих руских трупа, са или без формалног проглашења мобилизације, као и снажније дејство руских снага по инфраструктури и енергетским капацитетима Украјине.
Недопустиво је да инфраструктура на западу Украјине буде готово нетакнута, док се наоружање одатле непрекидно пребацује на Исток земље.
Што пре у Москви прихвате да су у отвореном рату и да помирења и компромиса са Западом неће бити, бар у догледној будућности, то ће по њих ситуација бити јаснија.
У противном, уколико се ништа не промени, власти у Кремљу ризикују унутрашње сукобе, до којих би веома лако могло доћи услед војних неуспеха.
Историја нас учи да су се промене власти у тој земљи скоро увек дешавале уз значајне потресе и неретко су имале драматичне последице по функционалност те земље.
Зато би парализа институција, услед политичког превирања, док је Русија у рату и под тешким санкцијама, могла имати тешке последице. Једноставно речено, ако Москва ту опасност од експлозије незадовољства, генерисаног у одређеним утицајним националистичким круговима, не каналише у правцу Украјине, детонација би могла одјекнути у самој Москви.
У сваком случају Путин је на потезу!
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
