Ukrajinska kriza poslednjih nedelja, pa i meseci privlači vanrednu pažnju svetske javnosti. Pitanja, hoće li biti rata između Rusije i Ukrajine i kako bi se u tom sukobu postavile SAD i NATO postala su krucijalne teme u gotovo svim medijima koji se iole bave međunarodnom politikom.
Međutim, u tom komplikovanom odnosa NATO-a i Rusije ono što je najvažnije za Srbiju, kao i druge zemlje u našem regionu, jeste odgovor na pitanje: kako se ta kriza na istoku Evrope može odraziti na Balkan?
Pošto je u svojoj suštini sukob oko Ukrajine duboko povezan sa jednim od najvažnijih geopolitičkih pitanja, budućnost odnosa Rusije i Zapada, možemo zaključiti da od načina rešavanja tog globalnog izazova zavisi stabilnost cele Evrope, pa samim tim i našeg regiona.
Čini se da smo danas svedoci pokušaja Rusije i SAD-a da pronađu model za mirnu koegzistenciju. Odnosno, da na jedan duži period stabilizuju svoje bilateralne odnose, kako bi se pozabavili prioritetnim pitanjima. Za Amerikance to je suzbijanje uticaja Kine, a za Rusiju ukidanje sankcija nametnutih od strane Zapada, koje svakako usporavaju njen ekonomski razvoj.
Tokom tih napetih pregovora, očigledno da i jedna i druga strana oštro brane svoje pozicije. Tenzije se, samim tim, podižu do usijanja, što se uostalom manifestuje kroz medijsku histeriju i učestalo pominjanje rata.
Naravno, to ne znači da će se situacija automatski razvijati u tom tragičnom smeru oružanog obračuna. Šta više, očigledno da i jedni i drugi prevashodno teže dogovoru. Pitanje je samo, koliko su spremni na ustupke i hoće li to biti dovoljna da se postigne neki kompromis.
Za Srbiju je od najvećeg interesa da se situacija oko Ukrajine dalje ne komplikuje. Tačnije, da tenzije splasnu i da se svaka mogućnost oružanog obračuna odbaci. U protivnom, ukoliko budemo svedoci eskalacije sukoba to će se neminovno negativno odraziti na naš region. I to ne samo u političkom, već i ekonomskom smislu.
Srbija bi, kao i ostatak Evrope, trpela teške ekonomske posledice usled enregetske krize, koja bi u slučaju eskalacije sukoba u Ukrajini neminovno postala dramatična.
Već sada smo svedoci velikih oscilacija cena energenata, tako da lako možemo pretpostaviti kako bi se situacija razvijala u slučaju izbijanja rata.
Novi veliki skok cena gasa i nafte sasvim izvesno uzrokovao bi povećanje troškova proizvodnje. Gotovo sve namirnice, pa i one od kojih zavisi sama egzinstencija građana, neminovno bi poskupele. Sledstveno tome, životni standard u Evropi doživeo bi značajan pad, što bi na koncu izazvalo društvene potrese i to praktično u svim državama Starog kontinenta.
Na Balkanu, ekonomski svakako slabije razvijenom od zemalja Zapadne Evrope, posledice krize još snažnije bi se manifestovale.
Nezadovoljstvo građana i tenzije u društvu, uzrokovani ekonomskim neprilikam, teško bi se mogli izbeći. Mnoge vlade u regionu, u takvim okolnostima, posegnule bi za sada već tradicionalnim sredstvom rešavanja problema. Podsticanjem nacionalizma i generisanjem međuetničkih tenzija. Nažalost, koliko tragične i dalekosežne posledice takva neodgovorna politika može ostaviti već smo imali prilike da sagledamo.
Sa druge strane ne smemo zanemariti ni uticaj spoljnjeg faktora, koji je inače sveprisutan u našem regionu. Naime, u slučaju eskalacije krize u Ukrajni upliv velikih sila na Balkanu dodatno bi dobio na intezitetu.
Pošto su SAD i Rusija dobro pozicionirane na Jugoistoku Evrope, paralelno sa jačanjem njihovog sukoba oko Ukrajine pojačavala bi se i njihova borba za prevlast u našim regionom.
Uostalom, slična ili ista sudbina zadesila bi i sve druge geostrateški značajne prostore gde se interesi tih moćnih sila prepliću.
Srbija bi se sasvim izvesno suočila sa odlučnim zahtevom Zapada da napusti svoju politiku neutralnosti i konačno se svrsta uz NATO. Istovremeno sledio bi snažan pritisak iz Kremlja, da zvanični Beograd zadrži sadašnje spoljnopolitičke kurs. I više je nego očigledno da bi to pogoršalo našu poziciju na međunarodno planu i nateralo nas da se krećemo po „ivici noža“. Svaki dan produžavanja sukoba na relaciji Moskva – Vašington za nas bi neminovno predstavljao poseban izazov.
U takvim okolnostima, pojačanih regionalnih tenzija, pomešanih sa negativnim spoljnim uticajima i teškim unutrašnjim socio – ekonomskim prilikama, sačuvati prisebnost i donositi odluke hladne glave zahtevalo bi izuzetnu političku umešnost. Pa ipak, čak i da uradimo sve što je do nas, opet svi aduti ne bi bili u našim rukama.
Mir i stabilnost Balkana i dalje bi zavisili ne samo od Srbije, već i od naših suseda. Tačnije, od njihove sposobnosti da na pravi način odgovore na jednu takvu krizu.
Upravo zato, pošto nije sve u našim rukama i nikako ne možemo da utičemo na velike sile, ostaje nam samo da se nadamo da će razum pobediti.
Odnosno, da će Bela kuća i Kremlj naći zajednički jezik i izbeći produbljivanje krize. Time bi i taj „mračni scenario“, o kome sam govorio, ostao samo potencijalna opasnost za Zapadni Balkan.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
