Crna Gora je konačno dobila novu vladu. Premijer Dritan Abazović sastavio je kabinet od osamnaest ministara, četiri potpredsednika koji su ujedno i resorni ministri, plus dva ministra bez portfelja.
Pored DPS-a koji je glasao za vladu, ali nije njen deo, podržali su je poslanici URE, SNP-a, SDP-a i manjinskih partija u Crnoj Gori. Suštinski, tu manjinsku vladu direktno će podržavati samo šesnaest poslanika. Najviše mandata u vladajućoj većini ima SNP i to pet, dok je URA druga po snazi sa četiri mesta u crnogorskom parlamentu.
Kada sagledamo strukturu vlade uočićemo da se premijer oslanja na četiri političke grupacije od kojih je svaka zastupljena u vladi sa po jednim potpredsednikom. Lider SNP-a Vladimir Joković pored potpredsedničkog mesta zaduženog za ekonomski sistem dobio je i Ministarstvo poljoprivrede. Za Jokovića je posebno važno što će njegova partija u novoj vladi kontrolisati sve tokove novca preko Ministarstva finansija, kao i najbrojnije sisteme u državnoj upravi, prosvetu i zdravstvo.
Potpredsednik vlade, zadužen za politički sistem i unutrašnju politiku, biće istaknuti prvak SDP-a Raško Konjević.
Pod njegovom direktnom kontrolom biće i Ministarstvo odbrane, dok će njegov partijski kolega Ranko Krivokapić voditi Ministarstvo inostranih poslova. Naime, Krivokapić je dugo bio jedan od najistaknutijih prvaka SDP-a, čak i šef partije, da bi se posle smene sa mesta predsednika skupštine 2016. godine povukao iz političkog života. Očigledno da će Krivokapić i Konjević pokušati da iskoriste učešće u vlasti kako bi ojačali svoje pozicije u SDP-u, ali i crnogorskoj javnosti. Posebno u odnosu na predsednicu zajedničke im partije Draginju Vuksanović-Stanković, koja je u prethodnih godinu dana postala najpopularnija ličnost na tom procrnogorskom političkom spektru.
Potpredsedničko mesto u vladi sa zaduženjem da se bavi regionalnim razvojem, uz resor kapitalnih investicija, dobio je lider Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović.
Inače, u vladi su resore zadužili i predstavnici albanskih manjinskih stranaka, dok je jedno od dva ministarstva bez portfelja dobio Adrijan Vuksanović, lider Hrvatske građanske inicijative (HGI). Treba naglasiti da ova grupa manjinskih poslanika ima posebnu važnost za Dritana Abazovića. U realizaciji njegove srategije jačanja URE na račun DPS-a upravo bi oni trebali da odigraju značajnu ulogu.
Četvrta potpredsednica i ministarka evropskih poslova je Jovana Marović iz Građanskog pokreta URA. Očigledno je Abazoviću proces evrointegracija veoma važan, pa je svojoj partijskoj koleginici uz pomenuti resor dao i potpredsedničko mesto. Mada, nije na odmet naglasiti da je Abazoviću svakako značajniji dobijeni resor unutrašnjih poslova, koji će mu omogućiti da i dalje ima presudan uticaj u bezbednosnom aparatu zemlje.
Sagledamo li kostur vlade uočavamo da je Abazović ostvario svoj naum.
Okupio je oko sebe sve manjinske stranke, pa čak i vanparlamentarnu HGI. Time je započeo proces izvlačenja tradicionalnih saveznika DPS-a iz okrilja Mila Đukanovića i njihovo čvršće povezivanje sa URA.
Deluje da će Abazović, preko Konjevića i Krivokapića, težiti da privuče sebi i SDP. Time će indirektno pokušati da kadrira u toj partiji suzbijajući uticaj njene predsednice Draginje Vuksanović-Stankovi. Takođe, njihovim uvlačenjem u vladu Abazović želi da spreči odliv svih onih birača koji vremenom budu napuštali DPS ka SDP-u. Naime, novi crnogorski premijer je svestan toga da je SDP kojim slučajem ostao u opoziciji mnogi bivši glasači DPS-a prirodno bi gravitirali onome ko im je ideološki blizak, a za razliku od URE nije u strukturama vlasti. Tačnije, ne snose odgovornost za teško stanje u zemlji. U ovom slučaju takva solucija je izbegnuta. Pred građanima Crne Gore URA i SDP zajednički će deliti odgovornost za uspehe i neuspehe vlade.
Odluka Draginja Vuksanović-Stanković da lično ne bude deo nove vlade govori nam da će ona, preko stranačkih kolega na ministarskim pozicijama, pokušati da obezbedi određene benefite za svoju partiju.
Međutim, istovremeno je dala sebi mogućnost da se po potrebi ogradi od pojedinih odluka te iste vlade. Na taj način liderka SDP-a pokušava da očuva rast popularnosti u krugu crnogorskih nacionalno opredeljenih birača, koji ne bi blagonaklono gledali na njen direktan angažman u Abazovićevoj vladi.
Očigledno je da rat za bivše glasače DPS-a već uveliko traje. Ko će u toj borbi biti uspešniji, Abazović ili Vuksanović-Stanković, pokazaće vreme. Kako sad stvari stoje deluje da lider URE ima bolje karte u rukama.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
