Vidovdan, ima poseban značaj u srpskoj istoriji. Kao po pravilu na 28. jun dešavali su se presudni događaji, čije posledice su odredile sudbinu kako Srba tako i drugih balkanskih naroda.
Dovoljno je pomenuti Kosovski boj 1389. godine, koji je označio početak viševekovne tragedije srpskog etnosa poznate kao Osmanlijsko ropstvo ili Vidovdan 1914. godine, kada se desio čuveni Sarajevski atentat, upotrebljen kao povod za izbijanje Prvog svetskog rata.
Pomenuti događaji su najpoznatiji našoj široj javnosti, ali svakako nisu jedini. Možda je zanimljivo pomenuti još i to, da je Staljin donošenjem rezolucije Informbiroa 1948. godine i to baš na 28. jun, svetskoj javnosti najavio svoj obračun sa Josipom Brozom Titom.
Šta Vidovdan za Srbe znači danas?
Navedeni momenti podsećaju nas na istorijski značaj tog datuma, međutim, možda je zanimljivije postaviti pitanje, šta Vidovdan za Srbe znači danas? Osećaju li oni tu identitetsku vezu sa 1389. godinom i toliko pominjanim Kosovskim zavetom ili je to samo politička konstrukcija bez veće vrednosti od obične floskule?
Postavljena pitanja imaju posebnu važnost u svetlu činjenice da je status Kosova i Metohije za Srbiju pitanje od prvorazrednog značaja, a svakako ima visoku regionalnu pa i globalnu važnost.
Ukoliko pitate prosečnog Srbina kako rešiti problem Kosova, teško da možete očekivati bilo kakav odgovor sem konstatacije, da je Kosovo Srbija i da je time to pitanje rešeno.
Možda ta potreba, da se šira javnost ne udubljuje u problematiku, čak ni najvažnijih nacionalnih tema, nije svojstvena samo Srbima.
Međutim, postavlja se pitanje, radili se tu, u stvari, o površnosti ili je pozadina nešto drugo? Nikada ne treba zanemariti „instikt naroda“, nešto što proizilazi iz njegovih najdubljih osećanja, nešto što nije lako razumeti ili definisati, ali svakako postoji.
Srbi su vekovima vezani za Kosmet!
Srbi su za Kosmet, sada već, vekovima vezani. Od čuvene bitke iz XIV veka stvoren je Kosovski mit, koji su generacijama mladih srpskih naraštaja, uz gusle, prenosili narodni pripovedači. Svakom Srbinu, na taj način, u svest je usađena poruka, da je Kosovo srpska prošlost i budućnost i odredište i sudilište.
Da je na Vidovdan 1389. godine izgubljena slavna država, koja se mora obnoviti. Da je to zadatak upravo tih mladih naraštaja, koji se moraju sa oružjem u rukama vratiti na Kosmet, svesni da sveteći herojski pale kosovske junake obnavljaju slavu nekadašnje države.
Pomenuti narativ vekovima je brižljivo negovan. Predstavljao je, na neki način, neformalni nacionalni program srpskog naroda i vremenom je postao sastavni deo nacionalnog identiteta. Međutim, pola veka komunizma je taj narativ gurnulo u stranu. Kosmet, od tada, više nije predstavljao srpsku preokupaciju, ali Kosovski zavet, iz svesti srpskog naroda, time nije izbrisan.
Zavet o Kosmetu je važan!
Upravo zato, većina Srba ima jasan stav po pitanju rešenja kosovskog problema, a da ni sami nisu sigurni zašto je to tako. Možda su zaboravili čuveni Zavet i zašto im je Kosmet važan, možda nikada nisu ni otišli južnije od Kopaonika, ali sam osećaj vezanosti za tu zemlju nikada nisu izgubili.
Sagledamo li sve pomenuto, uočavamo da kosovsko pitanje za Srbe ima istorijski, identitetski i emotivni značaj. Odnosno, da je sve to zajedno izvršilo ključni uticaj na najvažnije političke procese u Srbiji tokom prethodnih više od tri decenije.
Analiziramo li srpsku političku scenu, od osamdesetih godina prošlog veka pa do danas, shvatićemo da je Kosmet konstanta srpske političke stvarnosti i da su se na tom pitanju „lomile“ sve vlasti u našoj zemlji.
Milošević je došao na čelo Srbije posle čuvenih događaja na Kosovu 1987. godine, a otišao nakon bombardovanja i ulaska NATO snaga u južnu srpsku pokrajnu. Đinđić je, uoči tragične smrti pokušavao da otvori pitanje Kosmeta pred međunarodnom zajednicom. Koštunica je napustio vlast tokom događaja, koji su usledili nakon samoproklamovanja nelegalne kosovske nezavisnosti.
Tadić je svoj predsednički mandat završio onda kada su na čuvenim barikadama, na severu Kosmeta, živote izgubili nemački vojnici. Angela Merkel mu to očigledno nije oprostila.
Kosovsko pitanje je vododelnica srpske politike.
Zato, iako neretko toga nismo ni svesni, kosovsko pitanje je već decenijama najznačajnija vododelnica srpske politike.
Za jedan deo naše elite to je najveći balast, a za druge najčasniji krst koji nam je suđeno da nosimo. U svakom slučaju to je usud srpske politike, Damoklov mač koji neprekidno bdi nad vratom svake vlasti u Srbiji. Upravo zato, na pitanje šta Srbima znači Kosovo, najbolji odgovor je, mnogo više nego što su toga oni sami svesni.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Preuzmite android aplikaciju
