Видовдан, има посебан значај у српској историји. Као по правилу на 28. јун дешавали су се пресудни догађаји, чије последице су одредиле судбину како Срба тако и других балканских народа.
Довољно је поменути Косовски бој 1389. године, који је означио почетак вишевековне трагедије српског етноса познате као Османлијско ропство или Видовдан 1914. године, када се десио чувени Сарајевски атентат, употребљен као повод за избијање Првог светског рата.
Поменути догађаји су најпознатији нашој широј јавности, али свакако нису једини. Можда је занимљиво поменути још и то, да је Стаљин доношењем резолуције Информбироа 1948. године и то баш на 28. јун, светској јавности најавио свој обрачун са Јосипом Брозом Титом.
Шта Видовдан за Србе значи данас?
Наведени моменти подсећају нас на историјски значај тог датума, међутим, можда је занимљивије поставити питање, шта Видовдан за Србе значи данас? Осећају ли они ту идентитетску везу са 1389. годином и толико помињаним Косовским заветом или је то само политичка конструкција без веће вредности од обичне флоскуле?
Постављена питања имају посебну важност у светлу чињенице да је статус Косова и Метохије за Србију питање од прворазредног значаја, а свакако има високу регионалну па и глобалну важност.
Уколико питате просечног Србина како решити проблем Косова, тешко да можете очекивати било какав одговор сем констатације, да је Косово Србија и да је тиме то питање решено.
Можда та потреба, да се шира јавност не удубљује у проблематику, чак ни најважнијих националних тема, није својствена само Србима.
Међутим, поставља се питање, радили се ту, у ствари, о површности или је позадина нешто друго? Никада не треба занемарити „инстикт народа“, нешто што произилази из његових најдубљих осећања, нешто што није лако разумети или дефинисати, али свакако постоји.
Срби су вековима везани за Космет!
Срби су за Космет, сада већ, вековима везани. Oд чувене битке из XIV века створен је Косовски мит, који су генерацијама младих српских нараштаја, уз гусле, преносили народни приповедачи. Сваком Србину, на тај начин, у свест је усађена порука, да је Косово српска прошлост и будућност и одредиште и судилиште.
Да је на Видовдан 1389. године изгубљена славна држава, која се мора обновити. Да је то задатак управо тих младих нараштаја, који се морају са оружјем у рукама вратити на Космет, свесни да светећи херојски пале косовске јунаке обнављају славу некадашње државе.
Поменути наратив вековима је брижљиво негован. Представљао је, на неки начин, неформални национални програм српског народа и временом је постао саставни део националног идентитета. Међутим, пола века комунизма је тај наратив гурнуло у страну. Космет, од тада, више није представљао српску преокупацију, али Косовски завет, из свести српског народа, тиме није избрисан.
Завет о Космету је важан!
Управо зато, већина Срба има јасан став по питању решења косовског проблема, а да ни сами нису сигурни зашто је то тако. Можда су заборавили чувени Завет и зашто им је Космет важан, можда никада нису ни отишли јужније од Копаоника, али сам осећај везаности за ту земљу никада нису изгубили.
Сагледамо ли све поменуто, уочавамо да косовско питање за Србе има историјски, идентитетски и емотивни значај. Односно, да је све то заједно извршило кључни утицај на најважније политичке процесе у Србији током претходних више од три деценије.
Анализирамо ли српску политичку сцену, од осамдесетих година прошлог века па до данас, схватићемо да је Космет константа српске политичке стварности и да су се на том питању „ломиле“ све власти у нашој земљи.
Милошевић је дошао на чело Србије после чувених догађаја на Косову 1987. године, а отишао након бомбардовања и уласка НАТО снага у јужну српску покрајну. Ђинђић је, уочи трагичне смрти покушавао да отвори питање Космета пред међународном заједницом. Коштуница је напустио власт током догађаја, који су уследили након самопрокламовања нелегалне косовске независности.
Тадић је свој председнички мандат завршио онда када су на чувеним барикадама, на северу Космета, животе изгубили немачки војници. Ангела Меркел му то очигледно није опростила.
Косовско питање је вододелница српске политике.
Зато, иако неретко тога нисмо ни свесни, косовско питање је већ деценијама најзначајнија вододелница српске политике.
За један део наше елите то је највећи баласт, а за друге најчаснији крст који нам је суђено да носимо. У сваком случају то је усуд српске политике, Дамоклов мач који непрекидно бди над вратом сваке власти у Србији. Управо зато, на питање шта Србима значи Косово, најбољи одговор је, много више него што су тога они сами свесни.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Преузмите андроид апликацију
