Dijalog Beograda i Prištine će se nastaviti 15. juna 2021. godine u Briselu. Biće to prvi susret srpskog predsednika Aleksandra Vučića i novog šefa privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.
Pošto je pregovarački proces na relaciji Beograd – Priština već godinama paralisan, teško je očekivati neke spektakularne rezultate od najvljenog sastanka.
Zajednica srpskih opština?
Srpska strana će svakako postaviti pitanje formiranja Zajednice srpskih opština, kao preduslov za nastavak dijaloga, dok će Albanci insistirati na priznavanju samoproglašene kosovske nezavisnosti od strane Beograda.
Sve to nam govori da se pregovori nalaze u pat poziciji i da će evropski posredniik, Miroslav Lajčak, imati nimalo lak zadatak da taj proces otkoči i ubrza.
Izjave zvaničnika EU uveravaju nas da ni njihova očekivanja od najavljenog sastanka nisu prevelika.
Sama činjenica da su nedavno održani kosovski izbori za epilog imali promenu vlade u Prištini i da je prethodnog vođu albanskog pregovaračkog tima Abdulaha Hotija zamenio sadašnji premijer Aljbin Kurti, predstavlja novu realnost.
Za početak očekuje se upoznavanje šefova dve delegacije, a zatim njihovo zajedničko suočavanje sa strategijom evropskog posrednika za dijalog, Miroslava Lajčaka.
Naime, prethodnih nedelja čule su se poruke da je konačan dogovor između Beograda i Prištine na samo moguć, nego čak da se može desiti pre kraja godine.
Uzmemo li u obzir svu kompleksnost kosovskog Gordijevog čvora, da se tu radi o višedecenijskom problemu, kroz koji se prelamaju različiti nacionalni, verski, politički i državno – pravni interesi, onda ne može, a da nas taj optimizam Miroslava Lajčaka ne iznenadi.
Pogotovo kada znamo da se radi o čoveku koji je u svojoj zavidnoj diplomatskoj karijeri proveo dosta vremena službujući na ovim prostorima i samim tim spada u izuzetnog poznavaoca balkanskih prilika.
Veće angažovanje EU i SAD?
Najverovatnije da je Lajčakov optimizam posledica želje da se stvari pokrenu sa „nulte tačke“. Nastupajući sa tom, možda i preteranom dozom samopouzdanja, on pokušava da podstakne najvažnije centre moći u Evropi i SAD da se po ovom pitanju više angažuju.
Odnosno, on šalje poruku velikim silama da je dogovor Beograda i Prištine moguć, ali da je za njegovu realizaciju neophodan njihov snažan pritisak na obe zainteresovane strane.
Međutim, Lajčak i te kako mora biti svestan da uticaj zapadnih centara moći ima svoje limite, i to pre svega kada govorimo o Srbiji.
Pozicija naše zemlje po pitanju Kosmeta zavisi od Rusije i Kine, odnosno njihove podrške u Savetu bezbednosti UN, a ne od zapadnih država, koje su mahom priznale samoproklamovanu kosovsku nezavisnost.
Samim tim, evropski posrednik ne može da se osloni isključivo na pritisak Zapada i nametanje nekog rešenja, pogotovo protiv volje zvaničnog Beograda.
Mapa puta budućeg dijaloga.
Lajčaku, upravo zato, jedino preostaje da ovaj dugo očekivan susret srpske i albanske delegacije iskoristi za definisanje mape puta budućeg dijaloga. Statusno pitanje, kao najteže, treba ostaviti za sam kraj, a pregovore usmeravati ka stavkama po kojima je moguće postići neke dogovore.
Svakako, to su imovinsko – pravni odnosi, ekonomska potraživanja, sudbina nestalih lica, slobode kretanja i sve ono što će olakšati život i Srba i Albanaca.
Kada se te stvari reše i život svih nacionalnih zajednica bude normalizovan, pitanje kako ko tumači konačan status Kosmeta postaće manje bitno. Sledstveno tome i opasnost od nekog novog međuetničkog sukoba svešće se na minimum.
U suprotnom, ukoliko Lajčak odmah pokuša da nametne rešavanje konačnog statusa Kosmeta, pregovori su osuđeni na propast, jer je to možda i jedino pitanje oko koga ni jedna strana nije spremna na kompromis.
Kosovo i Metohija, u tom slučaju, ostali bi u statusu „zamrznutog konflikta“, gde se dve međusobno suprostavljene strane čvrsto drže svojih već odavno iskopanih rovova, međusobno slabo ili uopšte ne komuniciraju i čekaju da problem u jednom trenutku ponovo eskalira.
Pomenuti scenario ne ide na ruku ni Srbima ni Albancima, ali ni EU. U svakom slučaju Lajčak je na potezu.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Preuzmite android aplikaciju
