Odluka novog Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Kristijana Šmita da upotrebi bonska ovlašćenje uzburkala je i onako nemirne političke strasti u toj duboko podeljenoj zemlji.
Naime, Šmit se opredelio da do odluke Ustavnog suda BiH suspenduje Zakon o nepokretnoj imovini koju koristi javna vlast u Republici Srpskoj.
Čini mi se da tim potezom Kristijan Šmit nije samo odlučio da štiti ustavni poredak, što je naveo kao razlog za takvu odluku, već i da pošalje jednu snažnu poruku svim važnim političkim činiocima u BiH. A to je, da će se direktno uključiti u politički život te zemlje i da se neće libiti da nameće rešenja. Takođe, time je istakao da ima jasnu podršku političkog Zapada da odigra ključnu ulogu u rešavanju nerešive enigme bosanskohercegovačke politike. Pitanja unutrašnjeg preuređenja te zemlje.
Bonska ovlašćenja daju ogromnu moć Visokom predstavniku.
Omogućavaju mu da donosi zakone ili da ih suspenduje, nameće amandmane na ustav, smenjuje i postavljene izabrane vršioce vlasti, oduzima građanska prava, onemogućeva pojedincima da učestvuju na izborima ili u političkom životu. Suštinski, Šmit je u ovom trenutku najmoćniji čovek u BiH koji je jasno stavio do znanja da će koristiti arsenal sredstava kojim raspolaže kako bi postigao svoj cilj. A to je funkcionalna BiH, sa jakim centralnim institucijama i potpuno evroatlanski orjentisana.
Moramo naglasiti da je Šmitov prethodnik, Valentin Incko, samo jednom upotrebio bonska ovlašćenjenja i to na samom kraju mandata. Tada je nametnuo sada već čuveni Zakon o zabrani negiranja genocida u Srebrenici. Inače, bošnjačka politička elita, zamerala je bivšem Visokom predstavniku što ta ovlašćenja nije češće koristio. Odnosno, što im nije pomogao da sprovedu u delo svoju ideju unitarne BiH. Inckov odgovor na te primedbe iz Sarajeva bio je da su se okolnosti promenile i da za politiku diktata i nametnutih rešenja ne postoji podrška u međunarodnoj zajednici.
Suštinski, Incko je bio u pravu.
U prethodnih petnaest godina stranci su težili da se postigne kompromis između tri konstitutivna naroda u BiH, jer su dobro razumeli da samo tako ta država može postati funkcionalna. Nametanje rešenja spolja, po tom najvažnijem pitanju unutrašnjeg uređenja zemlje, vodilo bi isključivo daljoj destabilizaciji i novim podelama.
Međutim, onda se desio rat u Ukrajini i potpuno se izmenila političku realnost. Deluje da zapadni zvaničnici sve više gubi strpljenje za političku elitu u BiH, a pogotovo za one sa kojima nikako ne mogu naći zajednički jezik. Lider Srba u BiH Milorad Dodik, zbog svog beskompromisnog protivljenja unitarizaciji BiH i oslanjanja na podršku Rusije, definitivno im predstavlja „kost u grlu“. Do sada su mešavinom pretnji, pritiska i političkih trikova pokušavali da ga navedu da menja svoju politiku i pokaže veći stepen kooperativnosti prema interesima Zapada, ali ispostavilo se da je ta strategija bila bezuspešna. Dodik je u svojim stavovima ostao nepokolebljiv.
Zato odluku Šmita da koristi „bonska ovlašćenja“ možemo smatrati kao poruku i poslednje upozorenje na prvom mestu Miloradu Dodiku.
U Inckovo vreme možda nije bilo volje da se nameću rešenja, ali sada je i te kako ima. Naravno, to ne znači da će novi Visoki predstavnik odmah nametnuti rešenje za gorući problem unutrašnjeg uređenja BiH, već da će stvarati novu političku nomenklaturu u BiH. Isključiće iz političkog života one koji po njegovom mišljenju sabotiraju pregovarački proces, dajući time šansu kooperativnijim kadrovima.
Pošto je pitanje unutrašnjeg uređenja BiH za sva tri konstitutivna naroda krucijalno, Šmit će pokušati da iscrpi sve druge mogućnosti pre nego što se odlučio da nametne rešenje. Nema sumnje da je i on svestan neophodnosti konsenzusa oko tog pitanja. U protivnom, kriza u BiH samo bi se produbila, a prilike možda i radikalizovale. Zato bi, ukoliko zaključi da Dodik nije spreman na kompromis, Šmit mogao krenuti putem njegovog „uklanjanja“ iz političkog života BiH.
Prvo bi se oko Dodika kreirale određene korupcionaške afere, na čemu se inače već radi.
Potom, pod opravdanjem borbe protiv kriminala, bilo bi mu zabranjeno političko delovanje. Kako sad stvari stoje takav scenario više nije nerealan. Naprotiv, deluje da bi, u ovako zategnutim međunarodnim okolnostima, veoma lako mogao postati stvarnost. Naročito ukoliko rat u Ukrajini dobije na intezitetu. Tada će strpljenje zapadnih centara moći za proruski orjentisanog Dodika biti na izmaku, ako već i nije.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
