Henrija Kisindžera ne nazivaju slučajno doajenom svetske diplomatije. Ovaj iskusni američki diplomata, za svojih 99 godina života, bio je svedok, a neretko i akter, svih najvažnijih spoljnopolitičkih kriza u drugoj polovini XX i prvim decenijama XXI veka.
Samim tim, kada čovek tog ugleda i uticaja da svoje mišljenje o ratu u Ukrajini, trenutno najvažnijem pitanju u međunarodnoj geopolitičkoj areni, ono mora privući posebnu pažnju svetske javnosti.
Međutim, jedno je interesovanje medija, laičke, pa i stručne javnosti za mišljenje Kisindžera, a nešto sasvim drugo je to koliko su oni koji odlučuju o sudbini sveta spremni da ga saslušaju. Jer, nemojmo zaboraviti, Kisindžer je ne tako davno, marta 2021. godine, već upozoravao da svet ide ka katastrofi. I tada kao i danas nudio je rešenja, ali nije imao ko da ga čuje.
Naime, Kisindžer je na skupu u organizaciji Četam hausa, uglednog britanskog tink-tenka, upozorio da se svet nalazi pred velikim izazovima i da međunarodne okolnosti neodoljivo podsećaju na one uoči Prvog svetskog rata.
Iskusni diplomata tada je dobro detektovao ključni globalni problem, a to je rušenje posthladnoratovskog poretka. Unipolarni svet, oličen u Paks amerikani, pred našim očima prestao je da postoji, a novi svetski poredak još se nije mogao ni nazreti.
Kisindžer je neko ko dobro razume da takvi epohalni procesi ne mogu proći bez velikih potresa. Zato je i predložio da se SAD i Kina, dve najmoćnije zemlje sveta, direktno dogovore o novoj arhitekturi međunarodnih odnosa. Na taj način sprečilo bi se unilateralno delovanje svake sile ponaosob. Mogućnost izbijanja velikog globalnog sukoba, koji su se u tim situacijama u prošlosti neretko dešavali, svela bi se na minimum. Istovremeno, direktna komunikacija između najmoćnijih globalnih igrača bila bi uspostavljena, interesne sfere podeljene, a koegzistencija u bipolarnom svetu opšteprihvaćena realnost.
Međutim, tada je javnost sa velikom pažnjom saslušala Kisindžera, ali najistaknutiji svetski zvaničnici na Zapadu kao da nisu želeli da ga čuju.
„Jastrebovi u Vašingtonu“ već su doneli odluku da sa Kinom nema mirne koegzistencije i da na svetskom tronu može biti samo jedna zemlja. Čak su odbacili i politiku, rekao bih razumnije struje u Vašingtonu, da pre obračuna sa Kinom, treba postići neku vrstu dogovora sa Rusijom. Odnosno, utvrditi sporazum o savezništvu sa Kremljom ili bar o tome da će Rusija u tom sukobu ostati po strani.
Odlaskom Trampa iz Bele kuće ta umerenija struja je ustuknula pred onima koji su odlučili da Rusiju potpuno ekonomski i vojno slome, a da se zatim ustreme na Kinu. Zato je predlog predsednika Putina, iz decembra meseca 2021. godine, da se napravi sporazum Rusije i Zapada o novoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi glatko odbačen.
Kisindžer je u trenutnim okolnostima, a u okviru razgovora organizovanih na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, izneo novo upozorenje, ali i ponudio rešenje vezano za trenutnu krizu.
Upozorenje se svodi na to da je ostalo veoma malo vremena da se spreči eskalacija sukoba i da ukoliko se u narednih par meseci ne pronađe mirno rešenje, ovaj rat će poprimiti širi, a možda i globalni karakter. Takođe, Kisindžer izneo stav da Rusija ne sme biti poražena u ovom sukobu, a Ukrajina, samim tim, mora biti spremna da se žrtvuje i napravi ustupke Kremlju. Takođe, istakao je da ta zemlja, u buduće, mora ostati neutralna. Tačnije Ukrajina mora biti svojevrsna tampon zona između NATO-a i Rusije.
Upravo tu dolazimo do onog ključnog pitanja iz naslova ovog bloga, a to je: sluša li iko Henrija Kisindžera? Nažalost deluje da ga slušaju samo oni koji ne odlučuju, dok su oni koji vode SAD-e svoj put već izabrali. Oni Kisindžerove savete nisu ni ranije želeli da čuju pa je teško za očekivati da će ga poslušati sada. Za njih tu kompromisa nema, Rusija mora doživeti kolaps jer je to preduslov za prelazak u drugu i važniju fazu njihove strategije, a to je obračun sa Kinom.
Ukoliko u tome ne uspeju, a sve su prilike da će Rusija preživeti ovaj udar, svet će ući u novi hladni rat.
U tom slučaju stratezi u Vašingtonu mogli bi samo korigovati svoju trenutnu politiku. Odnosno, preskočiti tu prvu fazu i umesto sa svakom ponaosob ući u sukob sa Rusijom i Kinom zajedno. Kao što danas pokušavaju da izoluju Rusiju nikog ne treba da iznenadi ukoliko žrtva takve politike Zapada postane i Kina. Uostalom, Bajdenova poruka sa nedavne diplomatske turneje po Aziji, da će SAD čak i oružano braniti Tajvan, predstavljaju svojevrsnu najavu takvog scenarija.
Čini se da bi Zapad u tom slučaju „zagrizao prevelik zalogaj“ i da bi u novom hladnom ratu ostali usamljeni. Veći deo sveta, kako sad stvari stoje, pod parolom neutralnosti izbegao bi da sledi zapadne saveznike. Američka strategija slamanja Rusije i Kine, u tom slučaju, doživela bi potpuni fijasko i svela bi se isključivo na pokušaj usporavanja njihove dalje ekspanzije. Čak bi se ta politika izolovanja Moskve i Pekinga mogla kao bumerang vratiti onima koji je promovišu.
Očigledno je da se ovakav scenario može izbeći, samo treba saslušati, ali i poslušati Kisindžera.
Međutim, vremena je sve manje, a samim tim i prostora za optimizam. Sadašnje američko rukovodstvo ponaša se kao da ga inercija ofanzivne politike ka Istoku, bez obzira na cenu, gura u produbljivanje sukoba.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
