Како рат у Украјини поново добија на интензитету, док се мировни преговори налазе у ћорсокаку, крај тог оружаног сукоба не може се ни назрети.
Једино је извесно да ће његово окончање зависити искључиво од Русије и политичког Запада. У једном од претходних блогова говорио сам да је кључ краја рата у рукама САД и да оне могу, својим доминантним утицајем у Кијеву, одлучити хоће ли миром или наставком рата више наштети Русији. Сада је потпуно јасно да су стратези у Вашингтону одлучили за наставак ратне опције. Украјина ће очигледно добијати материјалну подршку да што дуже издржати у овом обрачуну како би се руски војно – економски капацитети максимално исцрпели. Циљ Запада је јасан, Русија мора доживети потпуни економско-политички колапс.
Како време пролази Украјинска позиција, војно и економски, постаје потпуно зависна од НАТО-а.
Међутим, то не значи да власти у Украјини немају своје виђење тренутне ситуације, као и планове у вези даљег вођења ратних операција. Наиме, украјински званичници су и више него охрабрен досадашњим дешавањима на фронту, а посебно чињеницом да су сачували своју престоницу од пада. И то у околностима када су се претходнице руских трупа већ налазиле на периферији Кијева. У тим драматичним моментима целу Украјину, а не само њен главни града, добар део светске јавности увелико је прежалио.
Успеси Украјинске војске максимално су медијски експлоатисани, како би се ојачао морал бораца и подигло самопоуздање целокупне украјинске јавности. Када на то додамо слике еуфоричне подршке Украјинцима у западним земљама, чини се да је оптимизам у тој земљи тренутно на највишем нивоу. У таквим околностима било какву другу одлуку осим наставка рата до коначне победе тешко је очекивати од власти у Кијеву. И није то ствар само притиска из САД на Зеленског да настави борбу под сваку цену, него чињенице да су политичке елите у Кијеву које креирају то еуфорично јавно мњење добрим делом саме потпале под његов утицај.
Питање је колико властодршци у Кијеву у овом тренутку могу да трезвено резонују ситуацију.
Нарочито када на оптимистично и еуфорично стање њиховог духа додамо и уставну и националну обавезу да морају бити чувари интегритета и територијалног јединства своје земље. Тешко је и замислити неку солуцију у којој би било који представник украјинских власти, не само признао фактичко стање у Донбасу и Луганску, него прихватио да је Крим изгубљен. Било какав споразум Украјине са Русијом, самим тим, делује нереално. Па можда чак и неизводљиво.
Са друге стране ни Русија више не може опозвати своје одлуке о признању ЛНР и ДНР. Велике силе такве ствари не раде, што смо нажалост имали прилике да осетимо на сопственом примеру у вези са Косовом и Метохијом. Русији, самим тим, једино преостаје да води рат до коначног тријумфа. Минимум минимума који би се могао сматрати победом Русије подразумевао би стављање комплетног југа и истока Украјине под контролу Кремља. Све друго тешко би се и сопственој јавности могло представити као победа, а камоли неком на глобалном нивоу. Пошто је за Русију улог у овом рату и њен статус велике силе, Кремљ дефинитивно нема пуно маневарског простора.
Из ове кратке анализе можемо закључити да је мирно решење украјинске кризе не само далеко, него неоствариво.
У овом рату борбе ће се водити до коначне победе. Украјинске власти се својих територија неће и не могу одрећи, а за такву политику очигледно ће имати јасну подршку западних сила. Самим тим, чак и да Русија оствари своје циљеве и загосподаре југом и истоком Украјине, са оних територија које задрже власти у Кијеву наставиће се рат против руских окупационих трупа. Суштински, дуготрајан мир може се обезбедити искључиво потпуном победом једне или друге стране. За Русију је то стављање целе Украјине под њену контролу, а за Украјину и политички Запад потпуни колапс Русије. Зато ми се чини да су пред нама месеци, а можда и године рата, већег или мањег интензитета.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Srđan Graovac: Može li se rat u Ukrajini proširiti i na druge evropske države?
Преузмите андроид апликацију.
