Kako rat u Ukrajini ponovo dobija na intenzitetu, dok se mirovni pregovori nalaze u ćorsokaku, kraj tog oružanog sukoba ne može se ni nazreti.
Jedino je izvesno da će njegovo okončanje zavisiti isključivo od Rusije i političkog Zapada. U jednom od prethodnih blogova govorio sam da je ključ kraja rata u rukama SAD i da one mogu, svojim dominantnim uticajem u Kijevu, odlučiti hoće li mirom ili nastavkom rata više našteti Rusiji. Sada je potpuno jasno da su stratezi u Vašingtonu odlučili za nastavak ratne opcije. Ukrajina će očigledno dobijati materijalnu podršku da što duže izdržati u ovom obračunu kako bi se ruski vojno – ekonomski kapaciteti maksimalno iscrpeli. Cilj Zapada je jasan, Rusija mora doživeti potpuni ekonomsko-politički kolaps.
Kako vreme prolazi Ukrajinska pozicija, vojno i ekonomski, postaje potpuno zavisna od NATO-a.
Međutim, to ne znači da vlasti u Ukrajini nemaju svoje viđenje trenutne situacije, kao i planove u vezi daljeg vođenja ratnih operacija. Naime, ukrajinski zvaničnici su i više nego ohrabren dosadašnjim dešavanjima na frontu, a posebno činjenicom da su sačuvali svoju prestonicu od pada. I to u okolnostima kada su se prethodnice ruskih trupa već nalazile na periferiji Kijeva. U tim dramatičnim momentima celu Ukrajinu, a ne samo njen glavni grada, dobar deo svetske javnosti uveliko je prežalio.
Uspesi Ukrajinske vojske maksimalno su medijski eksploatisani, kako bi se ojačao moral boraca i podiglo samopouzdanje celokupne ukrajinske javnosti. Kada na to dodamo slike euforične podrške Ukrajincima u zapadnim zemljama, čini se da je optimizam u toj zemlji trenutno na najvišem nivou. U takvim okolnostima bilo kakvu drugu odluku osim nastavka rata do konačne pobede teško je očekivati od vlasti u Kijevu. I nije to stvar samo pritiska iz SAD na Zelenskog da nastavi borbu pod svaku cenu, nego činjenice da su političke elite u Kijevu koje kreiraju to euforično javno mnjenje dobrim delom same potpale pod njegov uticaj.
Pitanje je koliko vlastodršci u Kijevu u ovom trenutku mogu da trezveno rezonuju situaciju.
Naročito kada na optimistično i euforično stanje njihovog duha dodamo i ustavnu i nacionalnu obavezu da moraju biti čuvari integriteta i teritorijalnog jedinstva svoje zemlje. Teško je i zamisliti neku soluciju u kojoj bi bilo koji predstavnik ukrajinskih vlasti, ne samo priznao faktičko stanje u Donbasu i Lugansku, nego prihvatio da je Krim izgubljen. Bilo kakav sporazum Ukrajine sa Rusijom, samim tim, deluje nerealno. Pa možda čak i neizvodljivo.
Sa druge strane ni Rusija više ne može opozvati svoje odluke o priznanju LNR i DNR. Velike sile takve stvari ne rade, što smo nažalost imali prilike da osetimo na sopstvenom primeru u vezi sa Kosovom i Metohijom. Rusiji, samim tim, jedino preostaje da vodi rat do konačnog trijumfa. Minimum minimuma koji bi se mogao smatrati pobedom Rusije podrazumevao bi stavljanje kompletnog juga i istoka Ukrajine pod kontrolu Kremlja. Sve drugo teško bi se i sopstvenoj javnosti moglo predstaviti kao pobeda, a kamoli nekom na globalnom nivou. Pošto je za Rusiju ulog u ovom ratu i njen status velike sile, Kremlj definitivno nema puno manevarskog prostora.
Iz ove kratke analize možemo zaključiti da je mirno rešenje ukrajinske krize ne samo daleko, nego neostvarivo.
U ovom ratu borbe će se voditi do konačne pobede. Ukrajinske vlasti se svojih teritorija neće i ne mogu odreći, a za takvu politiku očigledno će imati jasnu podršku zapadnih sila. Samim tim, čak i da Rusija ostvari svoje ciljeve i zagospodare jugom i istokom Ukrajine, sa onih teritorija koje zadrže vlasti u Kijevu nastaviće se rat protiv ruskih okupacionih trupa. Suštinski, dugotrajan mir može se obezbediti isključivo potpunom pobedom jedne ili druge strane. Za Rusiju je to stavljanje cele Ukrajine pod njenu kontrolu, a za Ukrajinu i politički Zapad potpuni kolaps Rusije. Zato mi se čini da su pred nama meseci, a možda i godine rata, većeg ili manjeg intenziteta.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Srđan Graovac: Može li se rat u Ukrajini proširiti i na druge evropske države?
Preuzmite android aplikaciju.
