Када је црногорски председник Мило Ђукановић на конференцији за штампу 12. априла ове године, након састанка са македонским председником Стевом Пендеровским, оптужио Србију да скрива осуђене за криминалне радње, није било тешко закључити на кога мисли.
Прозваним се осетио Светозар Маровић, дугогодишњи и један од најближих сарадника садашњег црногорског председника.
Маровић је обављао најважније функције у Црној Гори, али и заједничкој држави. Био је председник државне заједнице Србије и Црне Горе уочи њеног распада. Обављао је дужност народног посланика и председника Скупштине Црне Горе. Такође, био је посланик и на савезном нивоу, као и члан председништва Црне Горе. Припадао је тој млађој гарди црногорских комунистичких кадрова, који су се уздигли осамдесетих година и били у партнерским односима са Слободаном Милошевићем.
Ипак, без обзира на све поменуте функције, за Маровића је најважније било то што је годинама био један од најближих сарадника Мила Ђукановића. Мило и Свето, под вођством Момиром Булатовића, рушили су старе црногорске комунисте, да би се потом поменути двојац обрачунао и са дојучерашњим надређеним у том тријумвирату. Након тога водили су Црну Гору ка сецесији и успостављању независне и суверене државе. Истовремено представљали су алфу и омегу унутрашње политичке динамике у тој земљи.
И дан данас се расправља о томе шта је представљало узрок њиховог разлаза и зашто се свемоћни господар Црне Горе одлучио на суров обрачун са својим дојучерашњим најближим савезником.
Највероватније је посреди била борба за доминацију и страх Ђукановића да би Маровић могао да га замени. Узмемо ли у обзир ауторитет Маровића у ДПС-у и чињеницу да је био упућен у најосетљивије економске и политичке процесе у Црној Гори, то ни не треба да нас изненађује.
До коначног обрачуна дошло је 2015. године, када је Маровић ухапшен под оптужбом да се налазио на челу криминалног клана у Будви, који је вршећи махинације са куповином земље и некретнина стекао милионску противправну корист. Важно је напоменути да Маровић није једини ухапшен у том процесу, већ и његов син, брат као и други чланови породице. Светозар Маровић је признао кривицу и осуђен је на три године и десет месеци затвора. Међутим, под оправдањем да се налази на лечењу у Србији и дан данас избегава служење казне.
Иначе, Маровић стоји на становишту да је читав тај процес био монтиран и да је његово признање кривице изнуђено. Тачније, одговорност је наводно преузео на себе како би заштитио остале чланове породице.
Након смена власти у Црној Гори, после августовских избора 2020. године, питање изручења Маровића је наново актуелизовано. Делује да нови властодршци у Подгорици у Светозару Маровићу виде најбољег могућег сведока сарадника у обрачуну са садашњим председником. Неког ко би из прве руке могао да сведочио о свим непочинствима вишедеценијског господара живота и смрти у тој држави.
Одлука САД од 11. априла да ставе Маровића на своју „црну листу“ корумпираних појединаца, чија имовина ће се наћи под ударом санкција званичног Вашингтона, узбуркала је страсти. Дан касније Ђукановић је на већ поменутој конференцији за штампу са Пендеровским искористио новинарско питање на ту тему да још једном нападне Србију. Послао је поруку да је званични Београд одговоран зато што Маровић није у затвору. Међутим, Маровић је то доживео као још један напад бивши пријатељ, те му није остао дужан. Узвратио је отвореним писмом у коме је председника Црне Горе директно оптужио за криминал и корупцију.
Чини се да је тим потезом Светозар Маровић одлучио да се отворено препоручи за сведока сарадника.
Садржај писма нас обавештава да је Маровић спреман да сведочи о конкретним корупционашким и криминалним аферама садашњег црногорског председника. Уосталом, поједине пикантерије је већ изнео, али много важније је оно што још увек није рекао. Вероватно то чува као адут у евентуалним преговорима са тужилаштвом. Јер, пошто се већ нашао под ударом САД, Маровић ће засигурно потражити начин да се заштити. У овом тренутку делује да правосуђу своје земље и Американцима нема ништа вредније да понуди од свог бившег пријатеља.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
