Politička kriza u Crnoj Gori došla je u akutnu fazu izglasavanjem nepoverenja takozvanoj ekspertskoj vladi premijera Zdravka Krivokapića, februara 2022. godine.
Tim činom zvanično se otvorilo novo poglavlje na političkoj sceni Crne Gore, otpočeli su pregovori o formiranju nove vlade. Mada, usled brojnih kriza i konstantne nestabilnosti, koje su obeležile Krivokapićev mandat, nezvanično ti pregovori trajali su nedeljama, a možda i mesecima unazad.
Suštinski, uoči pada vlade, već se iskristalisalo rešenje kada je u pitanju formiranje nove vlasti u Crnoj Gori. Protagonista tog rešenja bio je lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović. Naime, on je promovisao ideju manjinske vlade, za koju bi bila otvorena vrata svih parlamentarnih partija osim onih najmoćnijih, DF-a i DPS-a. Naravno, Abazović je svestan da bi samo u takvoj vladi on ostvario primat i da bi sa oko 5% podrške birača došao u situaciju da upravlja zemljom.
Na ruku mu je išlo to što prema DF-u, zbog proruskih stavova pojedinaca u vrhu koalicije, postoji nepoverenje zapadnih političkih krugova.
Isto kao što Zapad gaji značajnu rezervisanost i prema DPS-u, zbog povezanosti pojedinaca bliskih toj stranci sa korupcijom i kriminalom. Samim tim, Abazović je dobio vetar u leđa spolja, a iskoristio je i unutrašnje političke protivrečnosti kako bi nametnuo ideju manjinske vlade.
Do pre manje od nedelju dana, delovalo je da Abazović ima „pobedničke karte“ i da će vlada pod njegovim patronatom, sa ili bez SNP-a, biti formirana. Uostalom podrška DPS-a, kome se zbog pada popularnosti ne ide na nove izbore, bila je jasan signal Abazoviću da se stvari nedvosmisleno kreću u tom pravcu. Međutim, onda se desio rat u Ukrajini, događaj za koji mnogi geopolitički analitičari ističu da predstavlja prelomni momenat u međunarodnim odnosima, posle koga svet nikada više neće biti isti.
Kako sad stvari stoje, tragični događaji u Ukrajini ostaviće dramatične posledice po međunarodni poredak, a posebno na odnose Rusije i Zapada.
Samim tim, logično je za očekivati da se odjek tih događaja oseti i na Balkanu, poluostrvu na kom se uticaji najmoćnijih svetski sila vekovima prelamaju.
Kao što smo naglasili Crna Gora se nalazi u osetljivom procesu formiranja vlade, na šta bi ova kriza mogla imati snažan uticaj. Možda se to najbolje očitava u činjenici da iz DPS-a dolaze poruke u pravcu toga da je ukrajinska kriza stvorila novu političku realnost. Odnosno, po mišljenju funkcionera te partije, u vreme izazova koji neumitno dolaze, za Crnu Goru bilo bi najbolje da ima stabilnu većinsku vladu.
Očigledno da crnogorski predsednik Milo Đukanović smatra da je došao povoljan momenat da se izvrši pritisak na Abazovića, ne bi li i „njegove ljude“ uveo u vladu.
Lider DPS-a računa da je sukob Rusije i Zapada suzio manevarski prostor URE i da je njihovo čak i indirektno paktiranje sa DF-om postalo upitno. Svakako da će DPS uložiti velike napore kako bi zapadne centre moći, sada posebno osetljive na ruski uticaj, uverio da je DF ništa drugo do „produžena ruka“ Kremlja u Crnoj Gori.
Međutim, teško je za očekivati da bi EU i SAD pod svaku cenu podržale ulazak „nereformisanog“ DPS-a u vlast. Uostalom, time bi i Abazoviću „na svoja pleća preuzeo pretežak teret“ pod kojim bi njegova politička budućnost postala i više nego neizvesna.
Zato je, još uvek, najrealnija opcija u Crnoj Gori formiranje manjinske vlade pod vođstvom URE i uz podršku DPS-a, kako ne bi zavisila od volje „proruskog“ DF-a.
Iako deluje da iz cele situacije DPS može značajno profitirati, kako sad stvari stoje najveće benefite ostvariće Abazović. Nakon izbijanja rata u Ukrajini, on je definitvno ojačava svoju poziciju u pregovorima sa DF-om, a nije je oslabio u odnosu na DPS.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
