Политичка криза у Црној Гори дошла је у акутну фазу изгласавањем неповерења такозваној експертској влади премијера Здравка Кривокапића, фебруара 2022. године.
Тим чином званично се отворило ново поглавље на политичкој сцени Црне Горе, отпочели су преговори о формирању нове владе. Мада, услед бројних криза и константне нестабилности, које су обележиле Кривокапићев мандат, незванично ти преговори трајали су недељама, а можда и месецима уназад.
Суштински, уочи пада владе, већ се искристалисало решење када је у питању формирање нове власти у Црној Гори. Протагониста тог решења био је лидер Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић. Наиме, он је промовисао идеју мањинске владе, за коју би била отворена врата свих парламентарних партија осим оних најмоћнијих, ДФ-а и ДПС-а. Наравно, Абазовић је свестан да би само у таквој влади он остварио примат и да би са око 5% подршке бирача дошао у ситуацију да управља земљом.
На руку му је ишло то што према ДФ-у, због проруских ставова појединаца у врху коалиције, постоји неповерење западних политичких кругова.
Исто као што Запад гаји значајну резервисаност и према ДПС-у, због повезаности појединаца блиских тој странци са корупцијом и криминалом. Самим тим, Абазовић је добио ветар у леђа споља, а искористио је и унутрашње политичке противречности како би наметнуо идеју мањинске владе.
До пре мање од недељу дана, деловало је да Абазовић има „победничке карте“ и да ће влада под његовим патронатом, са или без СНП-а, бити формирана. Уосталом подршка ДПС-а, коме се због пада популарности не иде на нове изборе, била је јасан сигнал Абазовићу да се ствари недвосмислено крећу у том правцу. Међутим, онда се десио рат у Украјини, догађај за који многи геополитички аналитичари истичу да представља преломни моменат у међународним односима, после кога свет никада више неће бити исти.
Како сад ствари стоје, трагични догађаји у Украјини оставиће драматичне последице по међународни поредак, а посебно на односе Русије и Запада.
Самим тим, логично је за очекивати да се одјек тих догађаја осети и на Балкану, полуострву на ком се утицаји најмоћнијих светски сила вековима преламају.
Као што смо нагласили Црна Гора се налази у осетљивом процесу формирања владе, на шта би ова криза могла имати снажан утицај. Можда се то најбоље очитава у чињеници да из ДПС-а долазе поруке у правцу тога да је украјинска криза створила нову политичку реалност. Односно, по мишљењу функционера те партије, у време изазова који неумитно долазе, за Црну Гору било би најбоље да има стабилну већинску владу.
Очигледно да црногорски председник Мило Ђукановић сматра да је дошао повољан моменат да се изврши притисак на Абазовића, не би ли и „његове људе“ увео у владу.
Лидер ДПС-а рачуна да је сукоб Русије и Запада сузио маневарски простор УРЕ и да је њихово чак и индиректно пактирање са ДФ-ом постало упитно. Свакако да ће ДПС уложити велике напоре како би западне центре моћи, сада посебно осетљиве на руски утицај, уверио да је ДФ ништа друго до „продужена рука“ Кремља у Црној Гори.
Међутим, тешко је за очекивати да би ЕУ и САД под сваку цену подржале улазак „нереформисаног“ ДПС-а у власт. Уосталом, тиме би и Абазовићу „на своја плећа преузео претежак терет“ под којим би његова политичка будућност постала и више него неизвесна.
Зато је, још увек, најреалнија опција у Црној Гори формирање мањинске владе под вођством УРЕ и уз подршку ДПС-а, како не би зависила од воље „проруског“ ДФ-а.
Иако делује да из целе ситуације ДПС може значајно профитирати, како сад ствари стоје највеће бенефите оствариће Абазовић. Након избијања рата у Украјини, он је дефинитвно ојачава своју позицију у преговорима са ДФ-ом, а није је ослабио у односу на ДПС.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.