Da je Srbija eksponent ruske politike na Balkanu neretko smo imali prilike da čujemo i pre izbijanja rata u Ukrajini.
Sada kada je sukob između Rusije i Ukrajine postao tragična realnost, to postaje ključni narativ i deo strateške politike pojedinih krugova na Balkanu. Odnosno, deluje da političke elite u Zagrebu, Podgorici, Prištini i Sarajevu ovakav razvoj situacije na globalnom planu doživljavaju kao „dar sa neba“.
Bošnjačka politička elita je sa velikim nestrpljenjem očekivala dolazak Džoa Bajdena u Belu kuću verujući da time dobijaju najmoćnijeg saborca na putu realizacije ideje unitarne BiH. Dovoljno je samo se prisetiti njihovog oduševljenje njegovom pobedom na američkim predsedničkim izborima 2020. godine, ali i nestrpljenjem da se konačno posveti nerešenim pitanjima na Balkanu.
Na žalost sarajevskih političkih krugova, Kovid 19 i snažne unutrašnje podele u SAD, povezane sa gorućim spoljnopolitičkim izazovima, narastajuća moć Kine i neprijateljskih odnos sa Rusijom, držale su fokus SAD-a podalje od BiH.
Balkan, u prvoj godini mandata nove američke administracije, nije spadao u krug primarnih tema interesovanja Bele kuće i Stejt departmenta.
Nestrpljenje u Sarajevu, samim tim, raslo je kao i uverenje da će 2022. godina biti prilika da se SAD okrenu i BiH. Stav u tom pravcu razvijao se ne samo kao posledica želja Bošnjaka, nego i usled pojačane diplomatske aktivnosti SAD u našem regionu. Nova američka kadrovska rešenja na Jugozapadnom Balkanu podgrevala su očekivanja bosanskih muslimana da se bliži trenutak rešavanja pitanja unutrašnjeg uređenja BiH.
Međutim onda se desio rat u Ukrajini, događaj koji je bošnjačku političku poziciju u BiH dodatno ojačao. Sukob na istoku Evrope do te mere je narušio odnos Rusije i Zapada da je svaki uticaj Kremlja u BiH, ili bilo gde na Starom kontinentu, postao najveća jeres. Pošto se srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik, ključni protivnik unitarizacije BiH, u svojoj politici otpora težnjama iz Sarajeva oslanjao na Moskvu, došao je u nezavidnu situaciju. Neminovno naći će se pod još žešćim pritiskom Zapada, a sledstveno tome na „liniji vatre“ biće i Republika Srpska.
Upravo zato iz Sarajeva se prethodnih dana generišu vesti o tome da je Srbija, jer nije uvela sankcije Rusiji, otvoreno stala na njenu stranu.
Poturaju se lažne vesti o dolasku prvog obaveštajca Kremlja Nikolaja Patruševa u Beograd, ne bi li se fokus bar dela „zapadnih jastrebova“ preusmerio sa istoka Evrope na Balkan i Srbiju. U Sarajevu dobro znaju da je Beograd oslonac svih Srba u regionu, a samim tim i onoga što im predstavlja „kost u grlu“, Republike Srpske. Zato se ti histerični pokušaji da se Srbija i Srpska u ovom ratu predstave kao saveznici Rusije pojačavaju i neće prestati.
I nije ovo nikakva nova strategija Sarajeva, već sam pomenuo da se taj narativ forsirao i ranije, ali svakako je postala primarna. Jer, u ovako napetim odnosima na globalnom nivou, pitanje ko je na čijoj strani postaje esencijalno.
Što je najgore, taj narativ o Srbima kao saveznicima Rusije, uskoro će prihvatiti gotovo svi zapadni zvaničnici.
Nema sumnje da će to postati i njihova taktika, ali pre svega za slamanje političke neutralnosti Srbije. Kao što će Bošnjaci koristiti Zapad ne bi li ukinuli Republiku Srpsku, tako će i Zapad koristiti Bošnjake kao direktnu pretnju Srpskoj, a indirektno Srbiji.
Zato ovaj rat u Ukrajini neće puno promeniti stavove i dosadašnje pozicije političkih činilaca, ali će ubrzati dinamiku unutrašnjih procesa u BiH. Naime, Zapad je i do sada bio na strani bošnjačkih interesa, ali, u novim okolnostima, zastupaće ih sa dodatnom odlučnošću. I to ne samo zato što time kroji BiH po svojoj meri, već pre svega zato što na taj način šalju poruku Beogradu, da je politika neutralnosti neprihvatljiva.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
