U nedelju, 26. septembra tekuće godine, biće održani savezni izbori u Nemačkoj. Iako se većina analitičara slaže da buduća nemačka vlada neće praviti dramatične zaokrete u svojoj politici, sama činjenica da nakon šesnaest godina Angela Merkel napušta kancelarsku fotelju ovim izborima daje istorijski značaj.
Takođe, nemojmo zanemariti ni to da je kampanja vođena u polu vanrednom stanju, usled pošasti virusa Kovid 19, tako da to predstavlja još jednu specifičnost ovog izbornog procesa. Međutim, bez obzira na uslove i okolnosti, na kraju se uvek postavlja najvažnije pitanje.
Kakve rezultate možemo očekivati?
Celokupnu predizbornu kampanju u Nemačkoj obeležile su značajne oscilacije u opredeljenju nemačkih birača, bar prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja. Tačnije, poslednja istraživanja značajno se razlikuju u odnosu na ona vršena pre samo par meseci.
Najveće iznenađenje svakako predstavlja podatak da je na prvo mesto po popularnosti izbio SPD, partija nemačkih socijal-demokrata, sa 25% podrške birača. Drugo mesto, prema tim istraživanjima, zauzeće koalicija CDU-CSU sa 21%, a treće Zeleni sa 16%. Četvrtu poziciju dele Liberali (FDP) i krajnje desna Alternativa za Nemačku (AFD) sa po 11 procentnih poena, dok se za stranku ekstremne levice (Linke) predviđa osvajanje 7% podrške glasača.
Pre samo par meseci socijal-demokrate su zauzimale tek treću poziciju, iza konzervativne koalicije CDU-CSU kancelarke Angele Merkel i partije Zelenih. Inače, popularnost Zelenih, tada je značajno porasla.
Očekivalo se da će upravo oni predstavljati najveće iznenađenje izbora i da će čak uspeti da demohrišćanima „ukradu“ očekivanu pobedu. Međutim, za samo par meseci situacija se dramatično promenila i to u korist SPD-a.
Svakako da je jedan od ključnih uzroka tih oscilacija činjenica da su tri vodeće partije u Nemačkoj, svojim programima, duboko zašle u biračko telo konkurencije. Tradicionalna podela na levicu i desnicu gotovo da je nestala, a sama Angela Merkel je u dobroj meri odgovorna za takvu realnost.
Naime, trenutna kancelarka je uspela da, svojom ponekad više liberalnom nego konzervativnom politikom, nanese značajnu štetu SPD-u i liberalima. Tačnije, preuzela je deo njihovog političkog narativa, pa samim tim i određeni procenat njihovih tradicionalnih birača.
Glavni oponenti demo-hrišćana, na taj način, su do te mere skrajnuti da su pojedini analitičari dovodili u pitanje čak i opstanka SPD u vrhu nemačke politike. Naravno da je deo krajnje konzervativnih glasača CDU-CSU-a, zbog preteranog „levičarenja“ te koalicije, otišao AFD-u, ali za Merkelovu je to bila minimalna cena koju je morala platiti kako bi oslabila svoje ključne političke protivnike.
Pred kraj mandata Merkelova je pokušala da isti scenario nametne i Zelenima. Uočavajući porast interesovanja biračkog tela za ekološka pitanja, CDU je menjao svoj program usklađujući ga sa novom realnošću i potrebama birača.
Samim tim, neretko se činilo da će demo-hrišćani postati gorljiviji branioci ekoloških principa od samih Zelenih. Međutim, takva strategija Angele Merkel koaliciji CDU-CSU, ovaj put, nije donela očekivane benefite. Iako je Zelenima u prethodnih nekoliko meseci opala podrška, ista nije porasla koaliciji CDU- CSU, već SPD-u.
Razlog zašto je to tako možemo pronaći u dve važne činjenice. Prva činjenica nam govori da birači u Nemačkoj ipak više veruju da će ekološku agendu zastupati pre socijal-demokrate nego konzervativci. Samim tim, oni birači koji su napuštali Zelene prirodno su se okretali SPD-u, a ne CDU-CSU. Druga, možda i važnija činjenica, ističe to da su potencijalni glasači svesni da ukoliko CDU-CSU dobije izbore, kancelarka neće biti Merkelova, već Armin Lašet.
Naslednik dosadašnje kancelarke na čelu CDU očigledno nema njen autoritet niti dovoljno snažnu harizmu da privuče taj deo kolebljivog biračkog tela. Sa druge strane, kandidat za kancelara SPD-a Olaf Šulc uspeo je u javnosti da se etablira kao političar snažnih liderskih karakteristika. Na taj način on se nemačkim biračima nametnuo pre Lašeta i pre kandidatkinje Zelenih Analene Berbok.
Uloga lidera se nikako ne sme potceniti kada govorimo o saveznim izborima u Nemačkoj. Tradicionalno, Nemci poštuju autoritet i žele da na čelu zemlje vide jake ličnosti.
Dugi mandati ne samo Merkelove već i Helmuta Kola i Konrada Adenauera govore u prilog tome. Očigledno su SPD-ovci povukli pravi potez kandidaturom Olafa Šulca za kancelara. Radi se o čovek koji poseduje značajno političko iskustvo.
Uostalom, u trenutnoj vladi Šulc vrši funkciju ministra finansija. Upravo ta poziciji dala mu je mogućnost da raspolaže finansijskim sredstvima izdvojenim za „gašenje požara“ izazvanog korona krizom. Vešto koristeći tu mogućnost Šulc je uspeo da se u javnosti nametne kao čovek od autoriteta, koji ume da rešava probleme.
Rukovodstvo SPD-a definitivno je uspelo da pročita želje birača. Teška vremena zahtevaju snažne ljude. Građani Nemačke u Šulcu prepoznaju nekog ko istovremeno donosi odlučnost i kontinuitet, a u odnosu na konkurente definitivno ima najviše autoriteta.
Zato je sasvim realno da će taj deo birača, koji se još uvek dvoumi, poverenje pokloniti pre snažnom lideru nego što će gravitirati ideologiji. Mada, nikako nemojmo zaboraviti ono što smo već pomenuli.
Oscilacije u istraživanjima javnog mnjenja su obeležile ovu izbornu kampanju u Nemačkoj. Zato, neće biti ništa čudno, ako se u nedelju desi neki novi preokret, pogotovo kada su u pitanju pozicije tri vodeće nemačke partije.
Autor: Srđan Graovac
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Srđana Graovca možete pročitati ovde.
Srđan Graovac: Ujedinjenje Rusije i Belorusije je ponovo tema
Preuzmite android aplikaciju.
